Миленковић Керковић: Уз оставке, од градоначелника и председника општина тражимо и извештаје о локалним буџетима и стању имовине

       Неспособност и висок степен корупције локалних извршних власти, уз највећу европску инфлацију, највиши европски Индекс потрошачких цена и поскупљења, удружени са највишим степеном корупције, највећим регионалним разликама и највећим социјалним јазом између богатих и сиромашних су од градова Србије створили социјалне бомбе препуне људи који се боре за елементарни опстанак својих породица. У исто време у Србији, према Форбсовој листи, живи 48 милијардера и 33 хиљаде милионера, од којих је 80% своја богатства стекло у пословима са државом, која је презадужена, опљачкана и у којој 24% деце живи испод границе сиромаштва.

Стога, пре него што градоначелници и председници општина поднесу оставке, треба најпре да грађанима поднесу и рачуне – да дају Извештај о стању буџета и томе колико су постојећим и будућим дуговањима задужили локалне буџете, али и Извештај о својим личним богатствима, о томе за колико је њихова и имовина чланова њихових породица увећана од како су у извршној власти и јесу ли је пријавили Агенцији за спречавање корупције.

Да је полагање рачуна у Србији постало неопходно говори и најновија Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2022. годину коју је 25. септембра поднео Фискални савет. Ова Оцена показује да је власт државним новцем управљала трагично лоше, да је буџетске расходе неадекватно планирала, да је „забрињавајуће ниска ефикасност трошења буџетских средстава“ у спровођењу политика и пројеката које су важни за квалитет живота грађана, попут заштите животне средине, просвете, здравства и др, а да је више од дупло од законом дозвољеног распрострањена пракса да се „јавне политике воде преко буџетске текуће резерве, чиме се заобилазе стандардне буџетске процедуре“, а да је приказ огромних расхода државе недовољно транспарентан.

Примера ради, извршна власт је, да би покрила губитке Србијагаса и ЕПС-а, потрошила 190 милијарди динара (1,6 милијарди евра) ван одобреног буџета, док је највеће пробијање буџетског плана за 2022. забележено код нетранспарентних и дискреционо трошених тзв. нето буџетских позајмица – уместо првобитно планираних 13 милијарди, крајње извршење износило чак 202,2 милијарде динара. Трошење пара ван оних које одобри буџетом Народна скупштина је према налазу Фискалног савета огромно, а нису реализовани помпезно обећавани еколошки и зелени пројекти, попут изградње постројења за прешишћавање отпадних вода, канализационе мреже и депоније у 69 градова Србије, канализационе мреже, реализација пројеката у области здравства била је испод 50%, пројекти који су ангажовали огромна средства у области саообраћаја – путеви, мостови, тунели и обилазнице су значајно слабо извршавани, капитални расходи у области просвете предвиђени на 850 милиона динара, релаизовани са само 100 милиона, па је факултетима и универзитетима препуштено да их финансирају из сопствених средстава, а у култури је од минорних 1,4 милијарди динара реализовано само 40% у 2022. години.

Ово су разлози што су грађани Србије сиромашни, што уместо позоришта гледају ријалити, што дишу најотровнији ваздух у Европи, што је достојанство просветних радника уништено, као и образовање – држава је неефикасна, а ефикасни су само они који „уградњом“ од државе згрћу огромна богатства. Зато нека локални функционери пре оставки коначно положе рачуне – и своје личне имовинске рачуне и рачуне буџета којима су нетранспарентно управљали.