Миленковић Керковић: Захтеваћемо разрешење председника и чланова Савета РЕМ-а на данашњој седници Одбора за културу и информисање

     Штрајк институције која треба да регулише јавни медијски простор и штити грађане и јавни интерес је не само незаконита, већ и незамислива у било којој цивилизованој земљи. РЕМ је у дугогодишњем штрајку, јер свој посао не обавља већ годинама, иако га плаћају грађани, а по Закону о електронским медијима чланове Савета РЕМ бира и њихов рад контролише Народна скупштина.

Током дугогодишњег „штрајка“ и занемаривања обавеза чланова РЕМ-а да у име грађана контролишу рад медија, квалитет и разноврсност медијских услуга и програма, да штите јавни интерес, грађане и слободу мишљења и изражавања, Савет РЕМ је радио све обрнуто. Уместо да штити грађане – кориснике медијских услуга, РЕМ је штитио неморал и порнографију у ријалити програмима Пинк и Хепи телевизија и толерисао политичку блокаду медија и неравноправност политичких актера на РТС-у и другим јавно финансираним и јавно суфинансираним локалним телевизијама и медијима.

Вршећи јавна овлашћења, РЕМ је штитио приватни интерес власника телевизија којима је доделио националну фреквенцију и штитио приватни политички интерес владајуће коалиције. И поред дугогодишњих петиција и захтева Српског покрета Двери и безбројних петиција и пријава грађана и разних организација против сцена физичког, психолошког и сексуалног насиља у програмима телевизија, поред дугогодишње борбе опозиционих партија за адекватну заступљеност у медијима, Савет РЕМ-а је истрајно толерисао неморал и насиље у прогамима и одсуство програма културе и образовања у јавном медијском простору.

Да ли су већина чланова Савета РЕМ и његов председник Оливера Зекић при том штитили и своје приватне интересе и своја одлично плаћена радна места, показаће се брзо. Сигурно је то да су последице дугогодишњег нерада и нечињења Савета РЕМ за српско друштво биле трагичне.

Насиље са телевизијских програма прелило се у читаво друштво и у стубове заједице – у породице, школе, у здравство, у све сфере живота, а младима наметнуло негативне моделе и узоре и ријалити културу насиља. Од почетка године убијено је више од 20 жена, очеви и мајке су убијали и силовали рођену децу, насиље у школама, вршњачко и насиље према професорима је ескалирало, док је блокада политичког простора довела до бојкота избора, блокаде и корупције институција, до свесног срозавања улоге највишег органа власти Народне скупштине, како би се неограничена моћ трансферисала у органе извршне власти које је вршио и сада врши председник Републике Александар Вучић.

Сиромаштво, безнађе, огромна корупција, распад породица, срозавање образовања и свести о његовом значају, одлазак младих из земље, трагична морална деградација и одсуство стида као сигуран знак декаденције друштва, јесу последице дугогодишње обуставе рада РЕМ-а.

Одсуство контроле медија за цену је имало трагедију читавог друштва, а врховни циљ је сакривање истине. А истина је да Србија има једну од најкорумпиранијих власти у Европи, да су од грађана Србије сиромашнији само грађани Албаније и БиХ, да је тржиште рада у јавном сектору заробљено, као и намештеним тендерима заробљено тржиште јавних финансија, да у Европску унију безалтернативно и безуспешно улазимо 22 године, да нас је 800 хиљада мање а југ и исток Србије остају празни простори, да је политика власти на окупираној територији КиМ поражена и довела на корак од признања лажне државе Косово, да су регионалне разлике и економски јаз између богатих и сиромашних у Србији највеће у Европи, да су грађани и државни ресурси опљачкани и претворени у приватна богатства, а да је након десуверенизације и депопулације земље на делу распродаја природе и последњег што је грађанима остало – њихових живота и њиховог телесног интегритета.

Због овакве трагедије државе и народа разрешење чланова Савета РЕМ и дугогодишњег његовог председника Оливере Зекић је неопходно, а уследиће и захтев за утврђивањем њихове кривичне одговорности.