„На протестима треба тражити Вучићеву оставку“: Реаговање лидера Двери Бошка Обрадовића на колумну Јасмине Лукач

       Присутни смо на протестима, али нисмо организатори и нисмо се гурали у прве редове и на било који начин присвајали ове протесте. Нико овога пута не може да каже да било шта било коме сметамо или реметимо. Колеге из опозиције имају могућност да се покажу и докажу са бољим идејама како до смене актуелне власти.

Такође, учествујемо у организацији и присуствујемо протестима против насиља и власти који се одржавају широм Србије. Мени лично најближа је логика протеста који се одржава у Чачку и на коме су истакнути захтеви за смену како републичке тако и локалне власти на челу са градоначелником Чачка Милуном Тодоровићем.

Не разумем зашто се на протесту у Београду не тражи Вучићева и оставка комплетне Владе Србије, прелазна Влада и ванредни избори на свим нивоима, али се не мешам. Организатори знају зашто. Лично сматрам да је ово једини прави политички захтев који грађани траже на улицама и ово једино право решење да дођемо до слободних медија и поштених избора.

Још 2017. године Двери су организовале протест испред зграде ТВ ПИНК са захтевом да РЕМ забрани ријалити програме и одузме националну фреквенцију овом медијском злу, што у то време није препознато као битна тема. Очито је било потребно да нам се десе бројне трагедије да бисмо схватили значај тог захтева Двери од пре шест година.

У време постојања Савеза за Србију и организације протеста „1 од 5 милиона“ у више десетина градова широм Србије 2018/19. године Двери су имале значајно активнију улогу и покушавали смо да урадимо нешто што би заиста натерало власт да устукне. Наши предлози редовно су одбијани: од оног да се направи стални протест и блокада испред РТС-а, преко оног да се не разилазимо испред Председништва када смо 17. марта 2019. опколили зграду живим зидом и када су шетње постале демонстрације, до оног да се не разилазимо са највећег опозиционог протеста 13. априла исте године у Београду, када сам предлагао да останемо испред Скупштине, позовемо Србију да дође и блокирамо све државне институције. У свим овим предлозима увек сам остајао усамљен јер је против тога била апсолутна већина тадашњих организатора протеста.

Сматрајући да нешто мора да се промени и да се понуди нека друга динамика уместо вечитих шетњи, самоиницијативно сам ушао у зграду РТС-а и штрајковао глађу 11 дана на степеница испред Дома Народне скупштине. Већина демонстраната је остала изван зграде РТС-а, а нас који смо ушли и задрмали главни кавез владајућег режима – који до дана данашњег наставља да ради свој прљави посао – полиција је брутално избацила после неколико сати.

Нико се није придружио штрајку глађу иако би тадашњи штрајк глађу 50 народних посланика опозиције и лидера опозиционих политичких странака сигурно спречио лажне изборе 2020. године. Дакле, пробао сам на разне начине и учинио све што је до мене било да покренем политичке промене. Данас не сметам другима да исто то пробају на свој начин јер можда сам ја негде грешио или лоше процењивао, а они ће боље.

Међутим, сматрам да имам право на своје мишљење, а то свакако никога ништа не обавезује. Можда неко воли да шета градским улицама и протестује ради протеста, али ја у томе више не видим смисао. Или имамо критичну масу да покренемо политичке промене у нашем друштву или је немамо.

Ако власт већ пуна два месеца не испуњава захтеве са свенародних протеста, онда нема друге сем затражити одговорност оних који нису испунили захтеве, а то су Влада Србије и председник Републике. Очито је да ће власт дозволити шетње и кратке блокаде саобраћајница унедоглед како би обесмислила протесте и да за то постоји само један одговор: одабрати термин за који ће се упутити позив грађанима да се блокирају све кључне саобраћајнице и институције у држави и да нема разилажења док захтеви не буду испуњени.

Да ли је то субота, 8. јул, или 2. септембар – то је ствар процене, важно је да се грађани позову да се тог и наредних дана не разилазимо са барикада широм Србије до коначног испуњења свих захтева. Само општа грађанска непослушност води до испуњења захтева са протеста. Ако смо за то спремни као опозиција и грађани уопште, онда то треба и урадити. Ако за то нисмо спремни, онда треба да се спремимо да ће Вучић и даље остати на власти.

Ако дође до такве блокаде Србије, не само да ће бити испуњени сви захтеви са протеста већ ће са власти пасти и председник Републике и комплетна Влада Србије. Уколико се грађани разиђу и не истрају у томе, онда то значи да није зрело за смену власти и да су грађани спремни још да трпе.

Алтернатива овој општој грађанској непослушности не постоји и значи бескрајне шетње и временски ограничене блокаде саобраћајница након којих остаје све исто и неће доћи до испуњења захтева и промене власти. Чак и да власт испуни све захтеве са протеста – остаће све исто, иста власт и њихови нови кадрови на старим местима.