Обраћање Бошка Обрадовића на протесту испред Председништва 17. марта
Данас смо овде испред Председништва да се са молитвеним сећањем осврнемо на почетак НАТО бомбардовања Србије 24. марта 1999. године и мартовски погром Срба и српских светиња и домова на Косову и Метохији из 2004. Овде смо да у име свих досадашњих генерација Срба и свих хероја од Косовског боја до Кошара упутимо јасну поруку упозорења актуелној власти да нови западни ултиматум у форми француско-немачког споразума о признању лажне државе Косово мора бити одбачен одмах и у целости.
Постављамо питање у чије то име Александар Вучић је 27. фебруара у Бриселу прихватио овај споразум о предаји Косова и Метохије, јер то сигурно није у име наших предака и нас данас?
Ово питање ЗА и ПРОТИВ капитулације Србије пред новим западним ултиматумом вододелница је савремене историје и испит наше генерације. То је и лакмус тест на коме се јасно види ко је за пут Србије у ЕУ и НАТО по сваку цену, за одрицање од своје територије, за вазални и колонијални однос према Западу, за распродају Србије, а ко је за независну и суверену државу, која штити свој територијални интегритет, свој идентитет, своје националне, државне и економске интересе. Пред свакога од нас се поставља исто питање: хоћемо ли путем Вука Бранковића, Вука Драшковића и Вука Вучића или ћемо путем Светог Саве, Светог Кнеза Лазара и Патријарха Павла?
Зато је ово наше данашње велико национално окупљање надстраначког карактера. Зато смо данас овде сви заједно без обзира на било какве наше идеолошке, политичке или друге разлике, свесни да ако заједничким снагама не одбранимо Устав и Косово и Метохију у саставу Србије – никада више нећемо одбранити нити једну другу друштвену вредност или интерес. Ако данас не будемо достојни борбе за очување наше Свете Земље – коју ћемо другу светињу овог народа и државе ми више икада одбранити?
Зато су на овој нашој страни данас сви прави српски родољуби, демократе, зелени, грађани који схватају да ако актуелној власти не пружимо отпор по овом питању – сваки други отпор по било ком другом важном питању неће бити могућ. И зато су на Вучићевој страни данас сви они из бивше и садашње власти који су тако лако спремни да продају веру за вечеру и да се додворавају страним газдама зарад доласка на власт или вечитог опстанка на власти.
Међутим, рођена је једна нова генерација српских политичара, интелектуалаца, свештеника, студената и омладине која НЕ ДА. То је сада већ много шири национални фронт за одбрану и очување Косова и Метохије у саставу Србије од нашег државотворног блока патриотске опозиције. То је сада велики национално-демократски покрет са идејом да скинемо уставорушитеље, узурпаторе и капитуланте са власти и вратимо државу народу.
Будите уверени да ако на овом питању не спречимо издају и капитулацију државе, нећемо то зауставити ни на другим тачкама отпора да се од Србије направи колонија и депонија Запада. А овде испред споменика руском цару Николају морамо јавно рећи да смо против увођења санкција Русији, као што смо против РИО ТИНТА, као што смо против загађења наше политичке и животне средине под овом влашћу страних корпорација и домаћих новобогаташа. Зато имамо само један пут и један циљ: СВИ НА ОВУ СТРАНУ где је преко 80% грађана Србије, сви у један блок за спас Србије од колонијалне управе! Нема повлачења и нема предаје! Ово је данас било најлепше лице Србије! Ово је Србија која памти, брани и не да своје светиње, свој идентитет, своју државу. Ви сте Србија којом ће се поносити и наши преци и наши потомци.
И нема назад! Видимо се на свакој тачки отпора актуелној власти и њиховим намерама да нас све продају зарад опстанка на власти. Морамо бити јединствени, одлучни и истрајни свуда и на сваком месту где треба блокирати, спречити, не дозволити капитулацију. Одбранимо ли Устав и Косово и Метохију у саставу Србије – то ће бити крај једне вишедеценијске лоше власти и корумпираног система и означиће долазак нове генерације на чело ове државе, а онда и решавање свих других нагомиланих питања и проблема са којима се наше друштво суочава. Нисмо заборавили сва та друга битна питања, али се се питамо како ћемо се са њима изборити без Косова и Метохије, без душе и срца, без идентитета и светиња, без достојанства, части и образа, понижени, згажени, окупирани и сломљени?
Знам да смо превише живота оставили на улици у непрестаној борби за слободу и демократију више од три деценије, али се изнова поставља исто питање: Ко, ако не ми? Кад, ако не сад? Зато знам да ћемо се ускоро поново видети и да ћемо се држати заједно. Само заједно можемо успети да одбранимо Косово и Метохију у саставу Србије! То нас обавезује завет овог 17. марта који смо данас дали. Не дамо светиње! Не дамо Косово и Метохију! Не ултиматуму! Не капитулацији!
Бошко Обрадовић
Народни посланик
Председник Двери