Обрадовић: Младима – школовање, запослење и осамостаљење

    Гледајући разна истраживања и разговарајући са омладином свих ових предизборних месеци застао сам над чињеницом да данас млади људи у Србији осећају страх, отуђеност, бес и изолацију. Као оца који са супругом брине о петоро деце, то ме озбиљно забрињава. Кажу да им се не обраћамо, да им ништа не нудимо, да не мислимо на њих. Две трећине не жели да изађе на изборе, најмање половина жели да оде из земље одмах по завршетку школовања. И онда чујемо разне теорије како их је упропастио интернет, да су лењи, незаинтересовани, размажени. Али, не. Управо ако зађете у мало озбиљнији разговор са младим људима, ако их стварно послушате, чућете најпрецизнију дијагнозу нашег друштва, прецизнију од сваког аналитичара.

Младе људе мучи образовни систем. Резигнирани су у име својих родитеља скупим школовањем, ценама уџбеника, школарина, студентских домова и станова. И док их ми оптужујемо за лоше резулате на ПИСА тестовима, они врло јасно кажу да је образовни систем застарео и да их не припрема ни за рад, ни за живот. Они траже промену система, али ми их не чујемо. Страшно их боли систем неправде тако добро усавршен у Србији.

Они виде страначко запошљавање, систем корупције и непотизма, гушење иницијативе на сваком кораку. А посебно мерење свих вредности сваког појединца аршином власти – или јеси или ниси СНС. Млади људи данас стрепе хоће ли се моћи запослити. Они виде како се муче њихове родитељи као јефтина радна снага код страног газде или приватни предузетницима са огромним пореским наметима од стране сопствене државе, док су стране компаније код нас привилеговане.

И када се некако запосле даље пред њима стоји непремостива препрека, а то је осамостаљивање од родитеља, решавање стамбеног питања и оснивање сопствене породице. Ту препреку чине дебели зидови прања новца у грађевини и цене квадрата станова од хиљаду евра у најмањим општинама до 10.000 евра у највећој перионици пара на Балкану и леглу СНС елите – Београду на води. За просечан мањи стан у Новом Београду, по садашњим ценама и са просечним примањима, треба радити 50 година.

То је Србија данас, просечна старост 47 година, просечан број деце по породици 1,3 детета. Из овога произилази све мање склопљених бракова, све више развода, масовне економске миграције, катастрофална демографска слика који води ка томе да ће 2050. године у Србији живети само 4,5 милиона грађана, углавном стараца. У овим подацима стекле су се све невоље, сва лица бивших и садашњих власти и зато разумем страх, отуђеност, бес и изолацију младих. Можда нам се зато дешавају језиве и необјашњиве трагедије попут недавне у центру Новог Сада да младић од 21 годину убије уличног свирача који је постао бескућник јер је продао стан за операцију срца најбољег пријатеља.

На свима нама је да ову страшну слику мењамо, да укључимо младе људе у промену система и створимо им функционалну државу која ће им пружити шансу. Није проблем у њима, проблем је у нама.

Приоритети Српског покрета Двери и Патриотског блока су усмерени на младе људе, на будућност. Ми ћемо реформисати и модернизовати образовни систем, а школовање ће бити бесплатно, укључујући и уџбенике. Сматрамо и да студентима треба вратити школарине за претходне две године онлајн наставе. Ако ова држава има више од пола милијарде евра за преносе неке стране фудбалске лиге, има и 100 милиона евра годишње за наше студенте. Даље, сваки студент од ове државе мора имати бенефицирано становање и исхрану у току студија. Изградићемо нове студентске кампусе у свим универзитетским центрима и тако смањити трошкове студентског живота.

Наопака политика субвенционисања страних компанија из нашег буџета ће бити одмах укинута, а сва средства усмерена на домаћу привреду, посебно на младе људе и почетни капитал за њихове предузетничке иницијативе. Ово се посебно односи на ИТ сектор и фриленсере. Замислите шта млад, образован и креативан човек може да створи уз помоћ државе од 150.000 евра колико по једном радном месту добије страни инвеститор.

Посебну помоћ усмерићемо на субвенционисање осамостаљивања младих људи. Урадићемо све да млади добију праведну стамбену политику. Младима – стан. То нам је приоритет. Млади људи не треба да плаћају ПДВ на куповину прве некретнине, а држава мора да кредитира учешће за овакве стамбене кредите.

Наш циљ је Србија у коју се млади враћају, а не одлазе из ње. Наш задатак је да послушамо њихов глас и учинимо све да променимо систем који је од државе направио највећег непријатеља њене деце која због тога из ње беже. Двери су настале као покрет младих. Ми то и данас јесмо. Наше идеје су младе и за младе. Двери ће такву Србију створити. Зато свим срцем за младе, свим срцем за Србију – нема друге да бисмо успели!