ПРЕПОРУКA ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ за забрану ријалитија и свих медијских садржаја који садрже насиље

I УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

Уставни основ за доношење ове препоруке садржан је у члану 99. став 1. тачка 7. и став 3. Устава Републике Србије, којим је прописано да Народна скупштина Републике Србије доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије и да врши и друге послове одређене Уставом и законом, као и у члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини (Сл. гласник РС, број 9/10), којим је прописано да Народна скупштина доноси и препоруку.

II РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

Ову препоруку подносимо уверени да је за ужасну трагедију ученика, наставника и запослених у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и њихових породица али и свих грађана Србије потребно да сносе одговорност они који су чињењем и нечињењем допринели да се догоди овај страшни злочин.

Овом препоруком Народна скупштина тражи од Владе доношење одлуке о моменталној обустави емитовања било ког облика „ријалити“ програма који промовишу насиље и неморал, као и емитовање сцена насиља у било ком облику у српском јавном простору и на националним фреквенцијама. Такође, тражимо забрану објављивања снимака и описа насиља у штампаним медијима. Последњи догађаји су потврдили да је утицај одређених садржаја на друштвеним мрежама изузетно штетан за малолетне особе, те би било неопходно да се изврше одређена ограничења приступа.

Монструозно лице ове трагедије је смрт, рањавање и вечита траума најнедужнијих чланова овог друштва, деце, запослених у школи и наставника. Они су жртве једног сломљеног система који је прегазио нормалност и све традиционалне вредности које чувају кохезију једног друштва, система и заједнице људи. Посредном жртвом успостављене владавине насиља у друштву сматрамо и малолетног дечака-убицу али и све грађане Србије који су дуже од деценије изложени сценама насиља, како у ријалити програмима и таблоидима, тако и у свакодневном животу, на послу, у јавном животу, институцијама али и у приватној сфери породице, која је изгубила свој значај.

Ову препоруку Народна скупштина подноси након обраћања председника Републике који се бавио мерама, показујући по ко зна који пут да не жели да као носилац апсолутне власти у земљи преузме и одговорност за ову трагедију.

Иако притиснут највећом трагедијом и масакром деце која се икада догодила у Србији, председник Републике није смео да рањеној и од бола паралисаној Србији прича о мерама које се баве последицама а не узроком „слома друштва“. Ни мораторијум на држање и ношење оружја, ни ревизија издатих дозвола за оружје, ни контрола рада стрељана, а ни спуштање границе кривично-правне одговорности неће укинути патолошке „вредности“ – деградацију школе и наставника, борбу ђака и родитеља за оцене уместо за знање, систематско дугогодишње понижење школства, уништење ауторитета и статуса учитеља, наставника и професора, насиље у школама – као што неће зауставити трку за преживљавањем или богаћењем, нити ће мере председника Републике спречити запостављање породице и гажење свих традиционалних вредности. Ниједна од мера председника Републике неће спречити да се сцене насиља из „ријалитија“, са насловних страна таблоида и друштвених мрежа и даље не преливају у породицу, школу, здравство и све сфере друштва.

Шестомесечни тестови на наркотике и забране приступа даркнету које предлаже, бескорисни су када око школа вршљају малолетни дилери и силеџије, а у школе улазе скарадни криминални ликови, као и програми невладиних организација, док се на телевизији и друштвеним мрежама појављују проститутке које се зову старлете и пљачкаши народног новца представљени као успешни пословни људи. Ни једна од мера коју је скрушено предложио председник Републике неће помоћи да ментално оздраве она деца, вршњаци погинулих који на друштвеним мрежама коментаришу масакр као да се ради о видео игри, а о дечаку-убици говоре као хероју.

Од Владе тражимо сву врсту подршке за породице погинуле и рањене деце и радника и наставника школе, али и за сву децу и запослене која су преживели нечувену трауму у школи, која се уместо најбезбеднијег простора, места другарства и знања, претворила у место смрти и ужаса.

III ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

За спровођење ове препоруке нису потребна средства из буџета Републике Србије.