Полазећи од Устава Републике Србије и његове преамбуле као оквира за политичко деловање сваког појединца, а поштујући важеће законе и институције државе Србије, свој будући ангажман у Народној скупштини Републике Србије обављаћу савесно и искључиво у складу са интересима државе Србије.

На самом почетку навешћу да је мој осамнаестогодишњи активизам унутар Српског покрета Двери одраз политичке доследности, а функција одборника у сазиву Скупштине општине Пријепоље у периоду од 2016-2020. и тамошњи опозициони рад послужиће ми као основ и једна врста искуства да тако наставим и током свог деловања унутар највишег законодавног тела државе Србије.

Као Србин из Рашке области и саобраћајни инжењер заступаћу пре свега теме које су ми професионално и људски најближе, а као неко ко је обишао целу Србију, од Суботице до Шар планине, одлично знам који су крајеви колико развијени и где нам прети највећа демографска катастрофа, на чему ћу током свог мандата инсистирати и деловањем кроз институције радити на унапређењу положаја како садашњих тако и будућих родитеља.

Такође, као неко ко живи у рубном делу Србије и неко ко нема намеру да напушта своју дедовину и жели да и његова деца ту остану да живе, залагаћу се за равномерни економски развој не само западне Србије већ сваког округа, инсистирајући на суштинској економској децентрализацији која представља једини гарант у заустављању све веће миграције становништва.

Привилегија коју носим тиме што сам рођен и живим у мултинационалној средини омогућила ми је да спознам шта је то што је неопходно да сви грађани Србије живе у миру и благостању а не у мржњи, а чињеница да сам стекао пријатеље свих вера и нација даје ми за право да осим залагања за сопствени народ будем и глас националних мањина у Народној скупштини Републике Србије, јер неупитно познајем њихове економске и културолошке потребе.

Имајући у виду да живим на тзв. српској тромеђи између Црне Горе, Републике Српске и Србије залагаћу се за свако повезивање Срба из целог региона са својом матицом промовишући „српске интеграције“ које неће бити камен спотицања ширењу добросуседских односа и очувању мира на овим просторима. У складу са тим, предложићу да након национализације „Фијата“, који по свим најавама планира одлазак из Србије, један део акција нове фабрике буде у власништву Републике Српске и да се по том моделу и убудуће развија привреда на начелима српских интеграција.

Као верујући човек, припадник Српске православне цркве, залагаћу се за исправљање неправде нанете СПЦ после рата, али ћу такође бити и подршка свим добронамерним иницијативама које долазе из пет традиционалних верских заједница. Залагаћу се за коначно помирење завађених у минулом рату на простру бивше Југославије, које се може постићи само обелодањивањем потпуне истине о дешавањима у тим, за све нас, изузетно тешким временима. Уз све ово, свака иницијатива која за свој циљ буде имала унапређење статуса црквених лица као и увођење веронауке као обавезног предмета имаће моју подршку ма са чије стране да долази.

Питање оних који су гинули за ову земљу не сме бити само предизборна флоскула већ се тим људима, који су у одбрани ове земље изгубили готово све, мора омогућити живот достојан човека и то ће свакако бити један од приоритета у мом будућем деловању. Уз то, увођење редовног војног рока кроз пажљиво планиране фазе, биће један од приоритета током мог посланичког рада, а све у складу са програмом Српског покрета Двери.

Такође, као основ свега, у врху мојих приоритета свакако ће бити борба за здравље нације, очување јавног морала, али и бриге о најмлађима. Та брига огледаће се како у залагању за фер услове у спорту, пореске олакшице за оне који улажу у млађе категорије тако и у борби да спорт постане доступан свој деци без обзира на екононски статус њихових родитеља јер су ми ти проблеми, као бившем професионалном спортисти, изузетно добро познати. Такође, увођење бесплатне и адекватне ужине, као и књига за све основце у нашим школама налази се на листи мојих приоритета током будућег посланичког деловања јер искрено верујем да су деца семе неке будуће Србије чија ће будућност зависити од њих, а на нама је да их однегујемо на исправан начин и омогућимо им да се максимално остваре у складу са својим потенцијалима.

И на крају, бићу донекле и личан изразивши сопствену амбицију која се огледа у томе да и након истека овог мандата могу на исти начин са својом породицом да прођем улицама свог родног Пријепоља без страха да ће ико моћи да упери прст и каже да сам у времену које је сада предамном, а тада иза мене, урадио ишта што није у скаду са мојим принципима и свиме што сам овде навео.