Радмила Васић: Не одустајемо од иницијативе да „Рибникар“ постане меморијални центар

      Председник ГрО Двери Београд и народни посланик у Скупштини Србије Радмила Васић, посетила је школу „Владислав Рибникар“, у којој је 3. маја на трагичан начин убијено деветоро деце и радник обезбеђења.

Радмила Васић је том приликом констатовала да се крај радова не назире, премда је обећано да ће они бити завршени доста раније. Такође је напоменула да је власт у првом моменту обећавала да ће у реконструкцију школе бити уложено 7 милиона евра, док према последњим подацима, планирано улагање у ову школу је тек 150.000 евра. Како се може видети на лицу места, у питању су фарбање радијатора, кречење и замена једног дела прозора.

Васић је поставила и питања надлежнима, због чега је школа закључана и уклоњена табла школе, напомињући да је недопустиво да је нова директорка делила књиге за наредну школску годину поред учионице у којој се десио масакр и масовно убиство деце и да је то било веома потресно за све родитеље који су дошли да књиге прузму јер су прошли ходником и поред учионице где се десио злочин?

У име грађана, народни посланик Радмила Васић захтева и одговоре докле се стигло са истрагом и суспензијом сада бивше директорке ове школе Снежане Кнежевић, докле са истрагом суспендованог педагога Јелене Вујичић и психолога Лидије Максић, зашто она и даље ради у истој школи и како је могуће да она редовно долази на посао као да се није десио невиђени масакр?

Васићева је позвала све надлежне институције, председника, премијера, градоначелника Шапића као и управу саме школе, да изађу у јавност и кажу шта су урадили да реше безбедносно стање у овој и свим другим школама и како да унапреде систем образовања у Србији, да школе поново постану друге куће нашој деци, којима ће се осим образовног вратити и васпитни карактер.

Госпођа Васић је још једном истакла важност иницијативе да се ова школа претвори у меморијални центар у знак сећања на невино настрадалу децу и радника обезбеђења. Најмање што можемо као друштво да учинимо за њих јесте да место њиховог страдања постане меморијални центар, како бисмо сачували молитвену успомену на њих у колективном памћењу свих Београђана и целе Србије. Да се никада не понови оваква трагедија!