Васић: Подржавамо бесплатне вртиће и уџбенике, али не можемо сумњиве и прескупе пројекте!

    Буџет града Београда ни за следећу годину није развојни нити домаћински већ крпљење огромних „рупа“ у виду отплате кредита, камата и дуговања које је оставио бивши заменик градоначелника, а садашњи министар грађевинарства и инфраструктуре Горан Весић. Захваљујући Горану Весићу за отплату главнице кредита и нефинансијске опреме, град мора да издвоји чак 7,24 милијарде динара.

Обећање да ће бити новца за породице и социјалне угрожене сам буџет је демантовао, јер су издвојена средства од 7,9 милијарди динара, што је мање од оних која су била у ребалансу буџета за 2022., у износу од 10,5 милијарди динара.

Највећа средства у буџету за 2023. иду на потпуно погрешне и по Београђане штетне пројекте попут Линијског парка, за шта је планирано трогодишње издвајање од 11 милијарди динара, као и за реновирање и модернизацију пијаца у Лазаревцу, Обреновцу и на Каленић пијаци, где је предвиђено чак 3,5 милијарди динара и то све из кредита. Са друге стране, грађани немају воду, канализацију, игралишта за децу, паркове, нити квалитетан превоз у приградским општинама попут Лазаревца и Сопота.

Зар није неопходно завршити фабрику за пречишћавање отпадних вода у Београду, аутобуску станицу у блоку 42 на Новом Београду која је требала да буде завршена још 2019., заштитити и уредити изузетно важан споменик културе – железничку станицу Београд, која је претворена у депонију уместо у музеј? Зашто за овакве пројекте нема новца у буџету за 2023.? Зато новца има за погрешан метро који се гради тамо где нема људи и који ће уништити извор воде за пиће коју користе Београђани. СНС обамњује грађане да ће саобраћајни колапс у граду решити изградњом метроа, што апсолутно није тачно. И наравно, он ће се градити из кредита који ће отплаћивати цела Србија!

И најважније, рак рана коју власт не може да реши је јавни превоз за који ће град издвојити 80 милијарди динара, а да нема било какву контролу над квалитетом пружања услуга, нити над бројем превезених путника, јер превознике плаћа по пређеном километру. Алекснадру Шапићу је јасно стављено до знања да приватни превозници контролишу град, а не град њих и то се мора променити!

Врхунац пораза политике СНС је Марко Стојчић, главни урбаниста, који је ставио потпис на сваки ПДР у граду и то у заштићеним зонама попут водоизворишта Макиш и Сурчинско поље, у свим културно-историјским целинама попут Косанчићевог венца, на сваку зграду која је незаконито изграђена, на сваки урбанистички хаос који је легализовао и за који треба да одговара, а са њим и сви они који су у томе учествовали.

У овој борби за Београд по мери сваког човека и породице Двери неће одустати, јер су и једине на политичкој сцени које желе да промене у граду буду корените и на боље за све.