Српски Покрет Двери - Лого
Search

За очување КиМ у саставу Србије неопходна је промена државне политике

Уз учешће два народна посланика, представника Срба са КиМ, као и четири професора универзитета, у Београду је одржан округли сто под називом „Како до реинтеграције КиМ у уставно-правни поредак Републике Србије“. На ову тему, своје ставове су изнели: Бошко Обрадовић – народни посланик и председник Српског покрета Двери, Милица Ђурђевић Стаменковски – народни посланик и председник Српске странке Заветници, Небојша Јовић – повереник Покрета за одбрану КиМ са КиМ, проф. др Слободан Самарџић, професор на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду, проф. др Слободан Орловић, професор на Правном факултету, Универзитета у Новом Саду и проф. др Зоран Чворовић, професор на Правном факултету, Универзитета у Крагујевцу. Увод и закључке је изнео проф. др Милош Ковић, професор на Филозофском факултету, Универзитета у Београду и председник Покрета за одбрану КиМ.

Проф. др Милош Ковић: Оно што посебно забрињава, то је положај српског народа јужно од Ибра, који се готово више и не помиње. Уколико је српски народ северно од Ибра и даље у стању да се одбрани, они који су јужно од Ибра су у изузетно тешком положају. Тај положај је још тежи управо зато што Београд већину српског народа на КиМ који се налази јужно од Ибра, као и наше главне светиње, готово да не помиње. Да ли је овде и даље реч о идеји разграничења? Ми видимо да се са том идејом и даље флертује. Она се препоручује на насловним странама наших новина. Непрекидно повлачење се мора зауставити, у овој земљи се мора поштовати закон. Ми смо окупљени око идеје реинтеграције КиМ у уставно-правни поредак Србије. То значи одбрана граница државе Србије, одбрана сваког педља наше државне териотерије, одбрана српских светиња. Са тиме нема погађања и трговине.

 

проф. др Милош Ковић, професор на Филозофском факултету, Универзитета у Београду и председник Покрета за одбрану КиМ

Милица Ђурђевић Стаменковски: Као људи који имају визију, без обзира на све неприлике, ми тражимо начин да упркос овој ситуацији понудимо решење. Позивамо државно руководство да у Народној скупштини усвојимо предлог за повратак српске војске и полиције на КиМ. Канцеларија за КиМ се до сада показала недостојном и недораслом да се бави најважнијим државним и националним питањем. Без обзира на натписе и пропаганду, остаћемо привржени својој заветној политици, косовском завету, Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244. Ми знамо да нико нема мандат да призна независност такозваног Косова. Не постоји тај човек. Мандат над Косовом и Метохијом има само историја.

Милица Ђурђевић Стаменковски – народни посланик и председник Српске странке Заветници

Бошко Обрадовић: Први услов за очување Косова и Метохије у саставу Србије и повратак јужне српске покрајине у уставно-правни поредак државе Србије јесте промена погрешне досадашње политике актуелне власти према КиМ. Сви досадашњи споразуми, од Бриселског до Вашингтонског, били су против уставни и штетни за српске националне и државне интересе на КиМ. Циљ најновије кризе на Косову и Метохији, која је изазвана од стране сепаратистичких власти у Приштини и њихових западних спонзора, јесте убрзано признање лажне државе Косово од стране државе Србије, као и окупација севера КиМ на коме сепаратисти још увек немају своју власт. Једино добро што је урађено од стране актуелне власти јесу они потези који су супротни њиховој досадашњој политици према КиМ и који су преузети из програма патриотске опозиције, као што је повлачење представника Срба из сепаратистичких институција лажне државе Косово или захтев, који проистиче из Резолуције 12 44, да се у јужну српску покрајину врати до 1000 припадника нашег државног особља.

Бошко Обрадовић – народни посланик и председник Српског покрета Двери

Небојша Јовић: Прича о повратку српских полицајаца на простор КиМ је само још једна од манипулација председника државе. Како мислите да вратите полицију, а нисте спремни да вратите српске институције? Вучић је дао све. То што је остало здравство и просвета ће се утопити за пар месеци. Само наш потпис може да прода Косово. Ми се томе морамо супротставити. Како се председник бори за Србију, а гаси све српске институције? Вучић хирушки прецизно кида сваку нит Косова и Метохије са државом Србијом. Ми не желимо Заједницу српских општина, то је албанска институција. Сви који заговарају ЗСО крше Устав Србије.

Небојша Јовић – повереник Покрета за одбрану КиМ са КиМ

Проф. др Слободан Самарџић: Србија нема осмишљену стратегију о КиМ. Никада није направљена платформа за преговоре. Прихватали су папире који су им долазили са запада, потписивали и Бриселски и Вашингтонски споразум, разне анексе и додатке, али нису имали своју платформу. Власт се понаша као да нема куда. Цела прича око предратне ситуације на КиМ је куповина времена да би се стабилизовала њихова обавеза да ступе на преговоре у које их они зову. Проблематично је ићи на преговоре о новом споразуму ако чак ни овај који је потписан, Бриселски споразум, није остварен.

проф. др Слободан Самарџић, професор на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду

Проф. др Слободан Орловић: Ниједна власт није донела Закон о суштинској аутономији. Одговор на питање да ли је сада моментат је јесте – сада је моменат. То би била основа Закона који би урадила одређена радна група. Ми ћемо упутити иницијативу Влади за доношење једног таквог закона који би био у основним цртама описан. Друга фаза би била међународна подршка и међународна потврда. За то би било неопходно заказати међународну конференцију.

проф. др Слободан Орловић, професор на Правном факултету, Универзитета у Новом Саду

Проф. др Зоран Чворовић: Држава Србија нема своју платформу и програм за КиМ. Иако је по Уставу и члану 182, Влада дужна да има такву платформу. Према резолуцији 12 44 на територији КиМ је одређен привремени протекторат под надзором УН-а. Такође, по истеку тог протектората требало је наћи коначно решење које мора да уважи чињеницу територијалног интегритета Србије. На четири места се јасно у тој резолуцији помиње да ће коначно решење бити донето у оквиру територијалног интегритета Србије.

проф. др Зоран Чворовић, професор на Правном факултету, Универзитета у Крагујевцу

На самом крају, проф. др Милош Ковић је прочитао Закључке са овог округлог стола.

Извор фото: Медија центар 

Подели објаву
Facebook
Twitter
WhatsApp
ВКонтакте
Telegram
Email
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: