Зоран Павловић: Убиство Чарлија Кирка у светлу идеолошке поларизације у Србији

     Сада, након убиства овог младог америчког хришћанског проповедника, инстаграм нас је прекрио клиповима са његовим говорима, полемикама са неистомишљеницима, инсертима из ТВ емисија… И јасно се види једна друга Америка од оне која је популарисана у Србији, на свим медијима. Видимо породичну Америку која се бори за нормалност, за враћање улоге мушкарца у породици, за васпитање деце у хришћанском духу, за очување светиње живота, за јасну поделу на два пола – мушки и женски, за прекид промовисања неприродне џендер идеологије. Видимо једног младог човека који храбро улази у полемику са неистомишљеницима и снагом аргумената, често позивајући се на Библију, руши њихову концепцију и доказује да им је идеологија празна и неприродна. Видимо и отворене сатанисте који одишу мржњом и постаје нам јаснија провалија у коју је либералном пропагандом гурнут амерички народ и цела западна цивилизација. Велики број Американаца је схватио поруку и победа Трампа је била више него убедљива. Али борба либерала који су само на речима присталице слобода сада је кренула оним најцрњим путем који значи физичку ликвидацију неистомишљеника.

Како се у Србији размишља о овим идеолошким питањима? Прво питање је шта промовишу српски медији? Пошто Влада Србије нема јасну идеологију, односно она је скуп свега и свачега, од чега се по потреби нешто извуче из шешира и промовише у згодном моменту зарад остварења неког интереса, тако су и провладини медији оријентисани. Када треба србовати то и чине, додуше на врло невешт и примитиван начин чиме одбијају народ од националне мисли, а када треба да се додворе западним либералним елитама знају да понављају њихове кованице и то много вештије него што србују. Али, иако се ту дефинишу по потреби, медијске перјанице често промовишу либерални културни концепт укључујући и џендер идеологију. Ту треба додати доношење Закона о родној равноправности који није само противан духу и законитостима српског језика, већ уводи појам рода чиме се отвара могућност за озакоњење нових родова. Ту је и промовисање уџбеника са садржајима који нису за малолетнике и пузајуће наметање антихришћанског погледа на свет против чега су устали православни Срби на челу са Црквом 2022. године. На другој страни, два највећа опозициона либерална медија су јасно оријентисани на подршку демократама у САД и није чудо што су благонаклони према наведеним либералним идејама.

Гледајући слике туге америчког народа за страдалим Кирком, уверени смо да ће се процес повратка нормалности у ову велику државу наставити. И поред тога што можемо да изнесемо разлике у односу на Трампову спољну политику, и према нама и у још неким деловима света, и поред тога што нам се можда чини да протестантски начин проповедања није као наш православни на кога смо навикли, можемо само да поздравимо напоре хришћанске Америке да живи нормално. А борба у Европи, у којој и даље владају либералне елите, наставиће се до ослобођења.

У Србији је ситуација слична као у Европи. Пошто режим очекује да га ЕУ и даље подржава због интереса, сигурни смо да се неће окренути против либералне идеологије. То је још један разлог зашто студентски покрет мора да сруши ову власт и да успостави нормалнији и слободнији поредак у коме ће се глас већине обичних породичних људи чути јасније и разговетније. Управо зато што је та већина изражена, не бојимо да ће нека мањина преко студената поново наметнути либерални правац у будућности. Не, то није могуће јер 80% српског народа, па и младих, заступа јасну конзервативну, самим тим традиционалистичку идеолошку концепцију. У слободним условима они сигурно могу до победе. Зато са студентима до слободе, а касније до обнове Србије традиционалних вредности.