Search

Бошко Обрадовић: Издаја као модел Вучићеве власти

Када говорим о издаји као моделу Вучићеве власти у последњих осам година не мислим само на потписивање антиуставног Бриселског споразума из 2013. године и предају Косова и Метохије која је потом уследила.

Ако сачувамо Косово имаћемо шансу да размишљамо о даљим интеграцијама са Републиком Српском у будућности

Недавном изјавом Милорада Додика да је Република Српска кренула на пут изласка из БиХ са ког нема повратка, ова тема је поново добила велику медијску пажњу. Он је своје обраћање у Скупштини Републике Српске 17. фебруара почео речима „Goodbye BiH, welcome RS exit“

Иван Костић: Србија мора да се одрекне неолибералне политике коју сада спроводи

Србија мора да успостави нову националну политику која ће се јавно супроставити даљој распродаји државне имовине, сорошевској мигрантској политици, евроатланским укрупњавањима на Балкану, великоалбанској хегемонији а то све зарад заштите српских националних и привредних интереса који су сада озбиљно угрожени

Иван Костић: Вучића ће срушити народ због издаје Косова и Метохије

Јучерашња изјава председника Републике Србије да ће западњаци „после укидања такси извршити страховити притисак на Србију да де факто или де јуре призна Косово са циљем да га убаце у УН“  је само још један доказ да је он спреман све да потпише ради опстанка на власти

Бошко Обрадовић: Зашто се крије да је Зоран Ђинђић био за уједињење Србије, Црне Горе и Републике Српске?

  Време је за Српски мини-шенген      Нова политичка идеја Српског покрета Двери о „Српском мини-шенгену“ као новом облику сарадње и интеграција између Србије, Републике Српске и Црне Горе – остала је потпуно прећутана у медијима и јавности. Иако је ова идеја настала по угледу на веома успешан скандинавски модел Нордијске Уније и доноси […]

НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања […]

Драгана Трифковић на ЕУ дебати „Колико су грађани безбедни?“

Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”. На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.

Анализа предлога стратегије националне безбедности и стратегије одбране

Сада важеће, Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, усвојене су још далеке 2009. године. Било је сасвим логично да треба да се напишу и усвоје нове, но треба имати у виду да су ови предлози нових стратегија писани половином прошле године и да су их неки догађаји већ превазишли.

Неопходност изградње новог система безбедности у Европи уз учешће Русије

Темељи садашње безбедносне архитектуре Европе постављени су након Другог светског рата и биполарне поделе света на источни и западни блок. Оснивањем НАТО организације 1949. године у Вашингтону, западноевропске земље, САД и Канада су започеле формирање војне структуре чији је основни циљ био заједничка одбрана. Истовремено, западноевропске земље покрећу и иницијативу да се Европа политички интегрише. […]

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: