Мацић: Небрига за државну имовину

    Још почетком 80-тих година, у кругу тадашњег „Војнотехничког института“ у Жаркову, подигнуте су зграде у које се сместила „Ваздухопловнотехничка Војна академија“ ЈНА, а распадом СФРЈ је преименована у „Војнотехничку академију Војске Југославније“, те су се у њеним амфитеатрима, слушаоницама и лабораторијама школовале генерације официра Војске Југославије, а академија је почетком 2000-тих постала Одсек логистике Војне академије. Реорганизацијом система одбране, формација и величине војске, она је значајно смањена, а по томе смањен је и потребан број официра родова и служби. Одсек логистике ВА се тада сели на Бањицу, а у студентске собе у Жаркову се усељавају „војни бескућници“ (породице војних лица расељене са простора бивше СФРЈ), док објекти за наставу остају упражњени и напуштени, без адекватне конзервације и одржавања.

И док многи факултети Универзитета у Београду још увек немају своје зграде, нама на простору Жаркова пропада неколико хиљада квадратних метара функционалног простора прављеног баш за модерну наставу, где поред десетина слушаоница и лабораторија имамо модуларне амфитеатре који се врло лако од једног формирају у три одвојена. Заиста је жалосни видети како данас споља изгледају ови објекти, оронули, запуштени и зарасли.

Нажалост, овај пример није једини, јер само пар стотина метара даље имамо још гору ситуацију која се тиче стања више стотина квадрата пословног простора у власништву Министарства одбране, у насељу Церак виногради, готово у потпуности напуштеног и девастираног, а за чије одржавање или експлоатацију Министарство одбране не показује никакву жељу ни интерес. Као најочитији пример навешћу и иницијативу потисника ових редова да трговачко предузеће, у коме сам запослен, по комерцијалним условима закупи неколико стотина квадрата овог простора. Нажалост, и ова иницијатива је остала без одговора, а простор остаје запуштен и нефункционалан.

Да руководиоци и запослени у Министарству одбране немају никакве менаџерске способности потврђује нам још један пример из истог насеља, а тиче се иницијативе грађана да се локални Војномедицински центар отвори и за примарну здравствену заштиту цивилних осигураника. Центар је прављен да опслужује 5000 пацијената, али променом структуре становништва данас он нема ни 3000 корисника, те ради у само једној смени, са значајно мањим обимом медицинских услуга коју пружа пацијентима. Идеја грађана је да град Београд и Министарство одбране пронађу модел по коме би се овај простор максимално искористио на корист обе стране, а пре свега грађана који су сада принуђени да користе услуге пренатрпаног дома здравља „Жарково“.

Нажалост, ово нису усамљени примери небриге и недомаћинског пословања овог али и других министарстава и институција у нашој земљи. Томе морамо стати на пут и спречити даље пропадање државне имовине јер тако пропада и сама дражава. А ми другу немамо!