Миленковић Керковић: Комисија за јавне набавке нема контролу над партијски заробљеним тржиштем јавних набавки

    Проф. Керковић је истакла следеће: „Извештај о раду и Извештај о спроведеном мониторингу у 2021. години Републичке Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки за 2021. годину показао је да ова институција нема капацитете да контролише заробљено тржиште јавних набавки. За мониторинг над јавним набавкама није прописан рок, а група која врши мониторинг има само 6 запослених лица која треба да контролишу стотине хиљада поступака како на јавним тендерима, тако и у повећаном броју директних погодби на тржишту којим владају партијски картели. Комисија је изрекла само 4 новчане казне, у два случаја поништила уговоре и у једном случају упутила предлог за забрану наставка поступка. Институт грађанске контроле јавних набавки се не примењује, а одредбе измењеног Закона о јавним набавкама прошириле су могућност закључивања уговора путем директне погодбе, који је највећи резорвоар корупције.

Комисија је у 2021. години извршила мониторинг по 31 захтеву тужилаштва, МУП-а и Агенције за борбу против корупције, а план саме Комисије предвидео је да се контрола изврши над 10 субјеката. Директном погодбом у 2021. години закључено је 1949 уговора, а Комисија је дала само 35 негативних мишљења на ове поступке, што је само 4% у односу на укупан број ових поступака. И тамо где је утврђено „намештање тендера“ није било координације са МУП-ом, тужилаштвом и Агенцијом за борбу против корупције за даље вођење поступака, па нема информација јесу ли покретани кривични поступци. Комисија је у току 2021. године покренула само 143 захтева за прекршајним поступцима, без информација о исходу тих поступака. У највећем броју случајева Комисија је утврдила да нема основа за поништај уговора.

И тамо где је било необоривих чињеница да се радило о намештању тендера и фаворизовању понуђача, кроз повезивање појединачних партија, Комисија је реаговала препорукама, мишљењима и предлозима уместо прекршајним и кривичним пријавама због очитог дискриминисања повољнијих понуђача или чак непостојања решења за обављање делатности која је предмет јавне набавке. Тако је чак и Народна скупштина Републике Србије у поступку јавне набавке канцеларијског материјала поставила услов да понуђач који продаје оловке, гумице и други канцеларијски материјал мора да поседује графичку машину за златотиск или радно ангажованог инжењера графичке технологије. И у случајевима за испитивање покретаним од стране МУП-а и Агенције за спречавање корупције Комисија за јавне набавке није утврдила очите повреде закона и спречила сукоб интереса. Пример је ЈП „Београдске електране“ где је тражено да се утврди да ли је извршни директор у сукобу интереса ако у Комисију за јавне набавке именује ћерку, зета и ћерку свога брата, иначе запослене у истом предузећу, где Комисија није могла да утврди сукоб интереса.

Највредније послове у сектору јавне потрошње у Србији добијају искључиво пословни партнери самог врха власти. Један од најдрастичнијих примера била је компанија „Енерготехника Јужна Бачка д.о.о.“ која је у 2019. години од 337 добијених уговора у поступцима јавних набавки у само 22 поступка учествовало два или више понуђача. Фирма са „црне листе“ Управе за јавне набавке, лазаревачка компанија „Баувезен“ постала је позната по томе што је реконструисала тргове у Нишу, Лесковцу и другим градовима југа Србије и ушла у „Гинисову књигу рекорда“ по трајању и неквалитету радова, јер је поплочавање тргова трајало 3 године, а квалитет радова био најгори могући. Ови су радови по јавним набавкама само у Нишу и Лесковцу коштали 800 милиона динара. И астрономске цене ђачких ексурзија директна су последица непостојања конкуренције и директне погодбе са туристичким профитерима.

Угушена конкуренција на тржишту јавне потрошње један је од узрока пропадања државе и њених грађана и основни генератор корупције. И пре доношења новог Закона о јавним набакама који се примењује од јула 2020. године, јавне набавке су у Србији биле највећи извор корупције. Готово три милијарде евра се у Србији сваке године троши у јавним набавкама, најчешће без конкуренције или са минималним бројем понуђача. Број понуђача у јавним набавкама у уговорима који се плаћају новцем грађана пада из године у годину, и у 2020. години износио је у просеку 1,27 понуђача по уговору, а у 79 од 100 највреднијих уговора конкуренције није било јер су закључени са јединим понуђачем. Томе су допринеле измене Закона о јавним набавкама који се примењује од јула 2020. године и по коме јавни сектор у огромном броју случајева може да спроводи јавне набавке директном погодбом. Управо је олакшање директне погодобе допринело да се број поступака јавних набавки преполови и да се настави директна пљачка грађана и финансијски уништи део пословног сектора који није део партијских монопола. Корупцију у јавним набавкама плаћају директно грађани.“