Милован Јаковљевић: Српске малине су развојна шанса, а не проблем

Производња малина је од стратешког значаја за свеукупни БДП наше земље, јер се извозом овог воћа остварује годишњи приход од 300 до 400 милиона евра, у зависности од године. Производњом малина у Србији бави се преко милион и по људи, што посредно, што непосредно. Повољни географски и климатски услови погодују производњи, тако да малине произведене у Србији су ароматичније, са већим процентом шећера и већом активном материјом у односу на малине из конкурентских земаља.

Недостатак стручности и вишак политиканства, створио је свеопшти утисак код широких народних маса да су се произвођачи обогатили производњом малина. У изборној 2022. години, многи званичници и представници државних институција, као и разни квази предводници удружења произвођача малина, утркивали су се ко ће изаћи са већом најављеном ценом у јавност непосредно пред парламентарне изборе, који су се одржали 3. априла 2022. године. Најављене цене за 1 килограм малина кретале су се од 600 до 1000 динара. Такав однос тих људи резултирао је раст свих инпута који учествују у произвођачкој цени малина. Драстично су повећане цене рада, хране, смештаја, струје, нафте, минералних и органских ђубрива, средстава за заштиту, осигурања, машинске обраде земље, резервних делова и других пратећих трошкова.

У 2022. години, упркос суши, српски малинари су убрали око 50.000 тона малина одличног квалитета. Уместо најављене цене од 600 до 1000 динара, већина произвођача је наплатила од 300 до 550 динара, а добар део произвођача ни до дана данашњег није наплатио свој труд и муку.

Свеопшта глобална, ратна, енергетска и прехрамбена криза довела је до застоја у извозу малина на европско и светско тржиште. ЕУ се солидарисала са украјинским извозницима, тако да је приоритет извоза у ЕУ добило 40.000 тона украјинских малина.

Око 500 милиона Европљана било је забринуто и приоритет су им били енергенти и основна храна, а не малине, које се у овим временима сматрају луксузом и то је још један у низу разлога слабог пласмана српских малина.

Поред свега наведеног, данас у српским хладњачама на залихама је око 10 хиљада тона малина, што не би требало да представља озбиљан проблем.

Оно што узнемирава све који се баве малинама је најава лоше откупне цене за ову, 2023. годину. Лошу сезону могуће је предупредити, ако сви субјекти у ланцу уложе додатне напоре да се проблеми реше.

Као члан скупштинског одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду, иницирао сам репрограм дуга откупљивачима код комерцијалних банака у временском периоду од 6 до 12 месеци, како би се створили услови да откупљивачи преусмере новац и исплате пољопривредним произвођачима. Иницијатива је уродила плодом, на шта сам веома поносан. На овај начин проблеми малинарства у 2022. години су у доброј мери санирани и створен је амбијент за несметано пословање.

Моја породица и ја бавимо се производњом малина од 1970. године. Са почетних 10 ари, данас малине производимо на површини од око три хектара, на најсавременији начин. Сматрам себе довољно стручним да могу препознати проблеме и понудити решења на општу добробит српског малинарства.

У јавности се све више шпекулише да су стручњаци са Пољопривредног факултета у Земуну прорачунали да ће производња малина у овој 2023. години коштати 134 динара по килограму. Оваква процена не само да није тачна, већ је упитна и индикативна. Очигледно је да су процене ових стручњака потпуно нереалне.

На основу Књиге поља коју уредно водим, у коју су унети сви инпути који улазе у произвођачку цену малина, дошао сам до реалне произвођачке цене малина за ову 2023.годину и она износи 242 динара у равничарским пределима и 260 динара на стрмим подручјима, уз принос од 12 тона малина по хектару.

Сматрам да у овако конфузној и комплексној ситуацији, држава има највећу одговорност и зато предлажем да ресорна министарства и Влада Републике Србије предузму следеће:

• Спрече неконтролисани увоз малина, а све у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ (ССП);
• Пооштре стандарде приликом увоза малина и тако спрече мешање наших квалитетних малина са малинама из увоза сумњивог квалитета;
• Стимулишу извоз малина експортним подстицајима;
  Заштите географским пореклом малине произведене у Србији, на подручју читаве Европе;
• Забране реекспорт малина из увоза под српским брендом и пооштре следљивост и декларатривно обележавање;
• Раде на промоцији наших малина широм света уз помоћ ресорних министарстава, Привредне коморе Србије (ПКС) и дипломатско-конзуларних представништава;
• Субвенционишу складиштење малина у слободним расхладним капацитетима тј. робу која не буде имала реалну тржишну цену у сезони откупа и спрече да произвођачи такву робу продају по дампинг ценама. На овај начин стекли би се услови да се малине продају у повољнијим моментима када су цене на тржишту значајно више;
• Омогуће једноставније ангажовање страних сезонских радника.

Када су у питању откупљивачи, односно хладњачари, сматрам да склапање уговора са страним купцима по неповољним условима ће нанети штету свима у ланцу, а највише произвођачима, јер ће посредно због ниских цена приликом извоза, за последицу имати ниске откупне цене, а самим тим и неодрживост производње и на крају њено гашење. :

Произвођачи малина треба да буду солидарни, да се удружују кроз кластере, задруге и кооперативе и тако удружени изађу на тржиште, пред државне институције, да би остварили већи профит и своја права.

Приметно је да годинама уназад, добар део удружења произвођача малина предводе разни контроверзни људи без интегритета и ауторитета. Најчешће су имплементирани од разних интересних група, служби и увозничких лобија. Такви предводници су велика опасност за произвођаче, јер њихов задатак је да обесмисле и дискредитују борбу за интересе произвођача. Њихов основни задатак је да раде за интересне лоби групе. 

Поводом свега изнетог, предлажем у својству члана скупштинског одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду одржавање јавног слушања на тему проблема у малинарству. Предлажем да на јавно слушање буду позвани сви релевантни субјекти, као што су:

• Чланови Владе и ресорни министри са својим сарадницима;
• Релевантни представници удружења произвођача малина;
• Представници откупљивача, прерађивача и извозника малина;
• Професори и други стручњаци који се баве овом облашћу;
• Народни посланици, чланови одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Опстанак српског малинарства није битан само са економског аспекта, већ је изузетно важан и пресудан са становништа демографије и популационе политике, безбедности државе, прехрамбеног суверенитета, здравствене безбедности и еколошко-образовног аспекта.

Српско малинарство не сме да буде проблем, већ озбиљан део пољопривреде и развојна шанса домаће привреде.