Поскупљења у Србији још увек нису последица „украјинске кризе“, а у нову кризу хране и енергената улазимо са девастираном Електропривредом Србије, са неизграђеним капацитетима у „Србијагасу“ као и без урађеног Регистра социјалне карте. Најављено поскупљење струје између 15% и 20% убрзаће и инфлаторне токове.
Током кризе КОВИД 19, српска Влада је доносила више пакета мера помоћи здравственом сектору, привреди и становништву, али су те мере биле неселективне, па тиме и економски нерационалне. За антикризни пакет мера Србија је дала 5,4 милијарди евра и тај је новац је обезбеђен новим задуживањима. Према проценама Фискалног савета власт у Србији је утрошила 55% више буџетских средстава у односу на упоредиве земље, па је због неселективности потрошено 2 милијарде евра више.
У овој најновијој кризи и тешкој зими која нас чека, мора се помоћи угроженим категоријама становништва. То су пре свега људи из тзв. рањивих категорија – особе са хендикепом, незапослени којих је 340.000, стара лица без примања, корисници социјалне помоћи, пензионери са најнижим примањима, породице са примањима испод 20.000 по члану домаћинства и породице са више деце и малим примањима, запослени са минималним зарадама којих је 350.000.
Програм који Двери сматрају неопходним за помоћ сиромашном становништву састоји се од комбинације фискалних мера и социјалних додатака за енергенте и трошкове живота, уз додатно опорезивање најбогатијег слоја становништва:
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери
Видео прилог можете погледати овде:
© 2022. Српски покрет Двери