Митић: Шта нас чека ако наставимо преговоре са ЕУ?

     Ако некоме после 22 године неуспешног „улажења“ Србије у ЕУ (при коме смо остали без државне заједнице са Црном Гором, остали de facto без Косова и Метохије кроз окупацију НАТО и признање сепаратистичко-терористичког картела у Приштини од стране већине ЕУ држава, остали без више од 500.000 младих, образованих и радноспособних људи, остали са демографском катастрофом, приватизационом пљачком, осиромашени испод границе достојанства, а добили нове сепаратизме у „Санџаку“, „Прешевској долини“, „Војводини-европском региону“, “Бошњачку академију наука и умјетности“, „Војвођанску академију наука и уметности“, ЛГБТ+ диктатуру…) није јасно зашто треба хитно редефинисати односе Србије и ЕУ и преиспитати даље евро-интеграције, онда само треба да прочита најновији документ „Хрватске академије знаности и умјетности“ (ХАЗУ) под називом „Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Еуропску унију“.

Овај политички документ par excellence упућен је влади Републике Хрватске као оквир за поступање, а тиче се српског народа у целини (против кога је и срочен) у све три актуелне државе. Од Србије се у 14 тачака, између осталог ултимативно тражи: да се одрекне „јасеновачког мита“ (!), да промени однос према „блаженом“ Алојзију Степинцу, затим истиче се потреба „дефинирања положаја Српске православне цркве у Републици Хрватској: православне цркве су државне цркве (!), па положај Српске православне цркве не може бити једнак у Србији и Хрватској (…). У Хрватској се мора избјегавати дјеловање Српске православне цркве које се може окарактеризирати политичким дјеловањем“. Уз територијалне претензије на Дунаву (захтев за враћањем Шаренградске аде „под суверенитет државе Хрватске“), захтева се и признање агресије Србије на Хрватску, плаћање ратне одштете, враћање архива НДХ (!) све до инсистирања да се укине буњевачка посебност и прогласи хрватском, као и укидања права Србије на просветну аутономију кроз захтев за третирањем дубровачке књижевности као искључиво хрватске. То није све, ни што се Србије тиче, а ако се томе додају и захтеви према Црној Гори (територијална претензија на Превлаци, острво „Мамула“, прекрајање идентитета Боке уз захтев за „номинацију Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватског народа“ (!), плаћање ратне одштете за агресију, тражење опроста од Хрватске за почињена зла…) списак се наставља све до детаљног плана за реконфигурацију положаја Хрвата у БиХ.

Оно што је из документа јасно јесте да се тражи одрицање од идентитета Срба у Хрватској, пре свега променом статуса СПЦ. Што је процес који је паралелан оном који се одвија у Црној Гори, а који је само актуелизација старог Павелићевог програма, који је још увек на снази и спроводи се успешно (Срби су сведени на мање од 3% по најновијем попису Републике Хрватске!), али се агресивно подстиче и сепаратизам у Војводини уз интензивну делатност на северу Србије.

Оно што је, такође, потпуно јасно јесте да Србију на даљем путу у ЕУ очигледно чекају само уцене, ултиматуми и условљавања која тртеба да нас доведу до потпуног одрицања од националног идентитета и државног субјективитета.

Оно што није јасно, јесте зашто је овај документ скоро потпуно прећутан од српске јавности и владајуће, али и опозиционе евроатлантске политичке елите, док је САНУ одговорила млако и скоро незаинтересовано. Да ли је то зато јер би се тематизацијом овог документа потпуно оголила природа даљег уласка Србије у ЕУ? Или се ове „елите“ напросто слажу са садржајем „меморандума“ ХАЗУ?

Српски народ треба да зна истину. А држава Србија да хитно заустави даље преговоре са ЕУ и одустане од погубне „безалтернативности“ евроинтеграција која нас, очигледно, води нестанку.