Сања Вујановић: Статистика у служби манипулације
Једна од дефиниција каже да је статистика област математике, која се бави сакупљањем, анализом, интерпретацијом, објашњавањем и презентацијом података (Dodge, Y (2006). The Oxford Dictionary of Statistical Terms. Oxford University Press).
Када је у питању животни стандард грађана, у овом тексту ћемо занемарити сакупљање и анализу података, јер просечан грађанин не поседује ни ресурсе ни довољно знања да би се бавио наведеним активностима.
Оно на шта просечан грађанин треба да обрати пажњу јесте интерпретација, објашњавање и презентација података. Зашто? Зато што су управо интерпретација, објашњавање и презентација података могући алати за манипулативно извештавање на основу којег просечни грађанин стиче искривљену слику о стварности у којој живи.
О статистици зарада
Статистику зарада у Републици Србији обрачунава и објављује на свом званичном сајту Републички завод за статистику. Просечне зараде се од 2018. године обрачунавају на основу података из евиденције Пореске управе и износа исплаћених зарада из поднетих ППП-ПД пријава током извештајног месеца и броја запослених са пуним радним временом – значи практично маса исплаћених зарада током месеца подељено за бројем запослених са пуним радним временом у текућем месецу (уместо дотадашње методологије на основу репрезентативног узрока, заснованог на месечном извештавању одабраних компанија о запосленима и зарадама запослених – RAD-1 образац, па можемо закључити да нова методологија даје и тачнији податак).
Статистички показатељи – просек, медијана, модус
Просечна нето зарада за јул 2022. године износила је 73.114 РСД. Овај податак за просечног грађанина практично не значи ништа, јер у овако израчунат просек улазе и највеће и најмање исплаћене зараде у РС, што, када имамо у виду огромне разлике у зарадама, значајно искривљује слику. За било какав квалитетан закључак било би неопходно имати увид у структуру података, односно информацију колико број грађана је остварио зараду у одређеном динарском интервалу, а то свакако није анализа којом би требало да се бави просечан грађанин.
Медијална нето зарада за јул 2022. године износила је 56.000 РСД (извор: https://www.stat.gov.rs), што значи да је половина запослених у Републици Србији остварила овај износ зараде.
Поређењем износа просечне (73.114 РСД) и медијалне зараде (56.000 РСД) можемо закључити да значајно више од половине запослених у Републици Србији не зарађује просечну плату, па је самим тим јасније колико је податак о просечној заради за грађане бесмислен. Уколико би се у анализу укључила и статистичка вредност модуса (аутор овог текста није успео да пронађе податак на сајту Републичког завода за статистику), а за коју основано можемо претпоставити да би била још мања од вредности медијане, слика коју приказује статистика зарада била би још суморнија. Вредност модуса приказала би износ најчешће зараде у Републици, односно износ зараде коју прима највећи број грађана. Као илустрацију наведеноих статистичких показатеља наводимо једноставан пример статистичког обрачуна ове три вредности, где је јасно видљиво да аритметичка средина даје највећи резултат. Зато просечног грађанина и не треба да чуди да политичари воле да своје успехе приказују управо овом статистичком величином, јер циљ јесте (као што је наведено на почетку текста) манипулативно обавештавање грађана о стварности.
Извор: https://sr.m.wikipedia.org/sr/Modus_(statistika)
Куповна моћ као показатељ животног стандарда
Грађани ипак стварно стање свог животног стандарда виде свакодневно, приликом одласка у набавку основних животних намирница, чије су цене од почетка године значајно увећане, па новчаник ипак остаје бољи показатељ од било које статистичке величине. Било који номиналан износ бесмислено је коментарисати без анализе реалног износа зараде, дакле онога што за тај износ грађанин може да купи. Грађани, који се сећају 1993. године, сетиће се и да су у номиналним износима зарада били у једном периоду чак и милијардери, док су у стварности за тај номинални износ могли да купе само нпр. 10 или 20 јаја.
Током 2022. године за просечну потрошачку корпу било је потребна у просеку 1,14 просечна зарада, односно 1,5 медијална зарада, па стога можемо закључити да је најмање половини грађана просечна потрошачка корпа недостижна.
Такође, уочљив је негативан тренд показатеља у месецу јулу у односу на остале месеце (у тренутку писања текста за јул месец је последњи доступан податак) а имајући у виду свакодневна поскупљења, очекивано је да ће се негативан тренд и наставити до краја текуће године.
Табела: Кретање просечне потрошачке корпе, просечне и медијалне зараде у 2022. г
Извор: https://mtt.gov.rs/tekst/2368/potrosacka-korpa.php; https://www.stat.gov.rs;
Ако упоредимо кретање истих величина у односу на минималну потрошачку корпу, приметићемо такође негативан тренд показатеља у месецу јулу у односу на остале месеце. За покриће минималне потрошачке корпе било је довољно у просеку 0,59 просечне зараде, односно 0,78 медијалне зараде.
Табела: Кретање просечне потрошачке корпе, просечне и медијалне зараде у 2022. г
Извор: https://mtt.gov.rs/tekst/2368/potrosacka-korpa.php; https://www.stat.gov.rs;
Треба напоменути да је минимална нето зарада у јулу износила 33.804,96 РСД што значи да је од минималне потрошачке корпе за месец јул мања за =11.051,48 РСД – дакле недовољна је чак и за задовољавање елементарних егзистенцијалних потреба, те да ни две минималне зараде нису ни близу вредности просечне потрошачке корпе, за коју недостаје =19.229,76 РСД.
Посебна тема је структура потрошачке корпе, како минималне, тако и просечне, односно колико та структура заиста обезбеђује минимум егзистенције просечне породице у Републици, о чему ће бити речи у наредном тексту.
Сања Вујановић
Члан Председништва Двери