Драгана Милићевић: Слава је важан део српског националног идентитета

    Кроз време, као народ, претрпели смо многе трансформације у обичајима и начину живота, али је слава остала непрекинута традиција код Срба до дана данашњег. Зато морамо престати са праксом робовања туђим културама, заборављајући на своју. Слава се славила и у време беде и немаштине, под Турцима, у ратничком рову, али и у богатству и у изобиљу. Какве год да су биле друштвене околности Срби се никада нису одрицали славе. Она је представљала њихов идентитет, веру и везу са Богом.

У налету помодарства млади, а све чешће и млади родитељи, подлежу медијској пропаганди и прихватају наметнут култ, те 31. октобра прослављају ,,Ноћ вештица.” Прихватање ове забаве која се практикује у ноћи 31. октобра, претеча је многих лоших ствари које се сада дешавају на нашим просторима у виду којекаквих парада, којима се на најдрскији начин вређају национална и верска осећања већинског дела народа и то баш преко накарадних костима које користе учесници тих парада. Циљ се лагано постиже, све што је ненормално прихвата се као нормално, али и удаљавају се млади од хришћанства и православља. Да се ради о паганском обичају говори и чињеница да га не признаје ни католичка црква. Српски народ у свом духовном и културном наслеђу има лек против ових савремених ,,болести “, а то је слава. Управо данас, 31. октобра је Св. Лука. Светитељ и апостол који је био лекар и у томе лежи симболика која нас упућује који је наш пут духовне и моралне обнове као и излечења од помодарства. Св. Лука је био пријатељ апостола Павла и први је иконописац хришћанских светитеља. По предању верује се да је он први насликао иконе Исуса Христа, Богородицу, апостола Петра и Павла. Страдао је од идолопоклоника, у 84. години живота. Иста судбина очекује и нас ако наставимо да прихватамо паганске обичаје. Српска православна црква на тај дан обележава спомен на још једног српског светитеља, Св. Петра Цетињског, у световном животу познатог као Петар Петровић Његош. Дакле, има српски народ шта да слави 31. октобра – светитеље који су оставили дубок траг у креирању нашег националног бића. Светитељи који су пострадали за хришћанство, православље и помесну цркву не могу бити заборављени, јер одричући се њих одричемо се своје духовне културе која је основна храна нашег духовног постојања. Они нас уче миру, слози и љубави. Зашто је онда и коме у инересу да се наша деца облаче у демонске костиме? Тачно је да нам је све од Бога дато, али је тачно да нам није све на корист. Као што је тачно да се не може пити и чаша Господња и чаша демонска. А ако то на време разумемо и научимо нашу децу да славе славу и пију из чаше Господње, као и да запамтимо да и у време највеће безбожничке и антиверске пропаганде наш народ није престао да слави славу, чувајући православље и традицију, слободно можемо рећи да не треба да бринемо ни за демографско као ни за духовно изумирање нашег народа.