Јаковљевић: Србија нема стратегију за развој пољопривреде, лечи последице, а не узроке

      „Држава лечи последице, а не узроке проблема, не постоји дугорочна стратегија за развој пољопривреде“, рекао је Јаковљевић, на конференцији за медије у Скупштини Србије.

Он је упитао шта је са малим газдинствима која су „‘невидљива’ на протесту јер немају воље, а најугроженија су“.

„Шта је са произвођачима кромпира, малина, аутохтоних врста биљака, пчеларима, људима који се баве органском производњом, који су ‘невидљиви’ на протесту? Они су безвољни, апатични и ћуте, они су се помирили да за њих нема будућности у Србији и да је, вероватно њихова судбина да мотају каблове за 300-400 евра код страног инвеститора, а запарложиће штале и забравити фарме“, рекао је Јаковљевић.

Држава, како је рекао, мора да одговори шта уопште хоће, да ли је Србији потребан сељак или ће да увози храну која је сумљивог квалитета и не зна се шта је у њој, да ли садржи хормоне, пестициде, антибиотике, радиоактивне материје, остатке метала, модификоване соје, јер не ради Национална лабораторија у Батајници.

„Годинама се опструише њен рад, а неке приватне лабораторије раде те исте послове“, рекао је Јаковљевић.

Додао је да је погрешно што се уводи е-аграр који је сам по себи добра мера, али не као једини избор, већ као једна од опција, уз могућност да се захтеви подносе и у писаном облику.

Истакао је да је „поражавајуће да од 470.000 домаћинстава, ни пола није стигло да се региструје, а право на субвенције неће ни терћина остварити“.

Он је рекао да је погрешно и субвенционисати млекаре са 710 динара по килограму да производе млеко у праху које ће продавати кондиторима.

„Замислите млекару која је увезла неколико тона тог млека по 350 динара и сада га продаје по 400-500 динара по килограму и на све то држава их субвенционише са 710 динара, а они су то увозно, вероватно, препаковали“, рекао је Јаковљевић.

Истакао је да је кључ свих кључева спречити неконтролисани увоз, а да Србија по Споразуму о придруживању и стабилизацији може да користи механизам да заштити своје тржиште од увоза по дампинг ценама, али то не користи.

„И када покуша да искористи то се уради на погрешан начин, министарка пољопривреде је увела прелевман на сиреве од 30 динара по килограму, а за његову производњу је потребно 10-12 литара млека, па је та такса мања од три динара по литру млека коју треба увозник да плати. Кога ће то да дестимулише да га не увози“, рекао је Јаковљевић.

Према његовим речима мора да постоји ригорозна контрола квалитета хране, јер се „парадајз увози из Албаније, пасуљ из Кине, месо из Аргентине, млеко из Пољске, кромпир из Белгије без икакве контроле“.

Мора, како је рекао, да постоји декларација јер се увози месо које се у ЕУ користи за мачке и кучиће, а у Србији се од њега праве паризери, кобасице јер је питање је да ли то неко контролише на прави начин.

Решење за мале произвођаче млека је, како је навео, да се удружују, а да држава помогне градњу погона за прераду и да се млеко продаје на аутоматима, како би се избегао монопол млекара.

Он је предложио да субвенције по хектару не буду линеарне за сва подручја, већ да се износе од 100 до 500 евра по хектару, зависно од подручја, врсте биља и квалитета земље, а да приоритет имају маргинална рурална подручја, а како би се сачувао тај потенцијал треба им дати субвенције по грлу краве од 60.000 динара.

Јаковљебић је предложио и да се укине такса за одводњавање, акциза за гориво, такса на ТВ, у производним погонима.

Он је рекао да што пре треба повећати премије за осигурање усева у ризичним подручјима, унапредити противградњу заштиту и повећати накнаде противградним стрелцима на најмање 200 евра месечно.

„Погубно је што се власт плаши богатог сељака, он брани и храни ову земљу. Погранични делови земље се не бране, само војском, већ народом. Власт треба да се узме у памет јер једном када сељаку бреза прорасте поред димњака он се ту више не враћа. Ако остане на имању Србија са таквим сељаком има шансе“, рекао је Јаковљевић.