Српски Покрет Двери - Лого

Зоран Павловић: О враћању ауторитета школи и наставницима

Измене и допуне просветних закона не могу да буду делотворне без других значајнијих промена 

     На октобарској седници Народна скупштина је усвојила измене и допуне више просветних закона. То су Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном образовању и васпитању, Закон о средњем образовању и васпитању и Закон о уџбеницима. Предлози су прошли јавну расправу тако да је заинтересована јавност била упозната са садржајем закона, али је уочи, на самој седници и после ње пажња шире јавности изостала, а ту је требала да буде највећа. Томе је највише допринела пракса руководства Народне скупштине да се дневни ред састоји из великог броја закона при чему је предвиђена обједињена расправа о свима, што значи да велики број предлога није могуће да се размотри како треба и да се о њима води озбиљна расправа у оквиру ограниченог времена. Ако се томе дода и чињеница да је у оквиру ове седнице био и предлог буџета, који највише заокупља пажњу јавности и о коме су посланици највише дискутовали, онда је логично да остали предлози, па и просветни закони, нису могли да дођу до изражаја у говорима опозиционих посланика који се једино и баве одговарајућом анализом и критиком.

Влада, односно надлежно Министарство просвете предложило је неке измене од којих су најбитније оне које имају за циљ поправљање дисциплине у школама. Тако је бројчана оцена из владања уведена од 2. до 8. разреда и у целој средњој школи. У оквиру појачаног васпитног рада, уведена је обавеза школе да, уколико ученик ван школе учини повреду забране, она, односно одељенски старешина, мора васпитно да делује и прати даље понашање, уз нове административне обавезе. Родитељи су додатно обавезани да више учествују у појачаном васпитном раду. Што се тиче васпитно-дисциплинског поступка, смањен је рок за покретање поступка са 8 на 5 дана за тежу повреду, а у случају алкохола, дувана, наркотика, оружја, пиротехнике… покреће се одмах, а најкасније у року од 2 дана. За ово ученик може бити (не мора) удаљен са наставе од 5 дана до краја поступка, при чему је ученик дужан да прати наставу од куће. Уз то, обавештава се Центар за социјални рад. У средњој школи ученик не може да се испише у току трајања поступка, већ се издавање исписнице одлаже до окончања поступка. Подаци о изреченим мерама морају бити унети у преводницу/ исписницу, а нова школа је дужна да прати даље понашање таквог ученика у сарадњи са надлежним Центром за социјални рад и другим установама спољашње заштитне мреже. Ученику средње школе следи искључење из школе због тежих прекршаја: „поседовање, подстрекавање, помагање, давање другом ученику и употреба психоактивних супстанци, односно алкохола, дрога и никотинских производа; уношење у школу или другу организацију оружја, пиротехничког средства или другог предмета којим може да угрози или повреди друго лице“. Предвиђен је и премештај ученика у другу основну школу. Поред наведеног, уведено је софтверско решење: „Национална платформа за превенцију насиља које укључује децу – Чувам те“, затим да министар прописује Протокол поступања у установи у одговору на насиље. Предвиђен је и друштвено-корисни и хуманитарни рад, што ће ближе прописати министар.

Наведене промене су углавном добре, али има и лоших страна. Није добро повећање административних обавеза наставника посебно код појачаног васпитног рада у вези проблема који настану ван школе. И без тога су административне обавезе много веће него што би требало, а овим додатком се још више увећавају. На другој страни, оптерећеност администрацијом смањује квалитет других послова у школи, а висина плате не прати додатни рад. Поред тога, процедуре за изрицање васпитно-дисциплинских мера су и даље сувише компликоване. Да би ученик добио 1 или 2 из владања мора да се спроведе мини судски поступак, што оптерећује управу школе, секретара и одељенске старешине. Овај поступак мора знатно да се поједностави, а у оквиру тога оцена 2 из владања треба да се врати у надлежност директора, као што је било раније. Појачан васпитни рад се подразумева, али код неких прекршаја треба реаговати брзо.

Увођење бројчане оцене из владања у све разреде осим првог, неће донети неко веће побољшање. И до сада је то постојало од 6. до 8. разреда, али без ефекта. Ученицима који праве проблеме оцене нису битне, па ни та из владања. Уз то, у млађим разредима се дешава минималан број дисциплинских прекршаја, који се у 99% случајева решавају и без оцена из владања. Друге мере, као што су удаљење са наставе или премештај у другу школу (искључење из средње школе), могу да донесу резултат, а време ће показати да ли ће бити тако.

Враћање ауторитета школи и наставницима

 

      Какве год да су промене у наведеним законима, чак и да су све перфектне, оне неће моћи суштински да поправе стање у школама. Ни најсавршенији закони, ни огроман труд наставника који је очевидан и због кога школа и даље опстаје у овим тмурним временима, нису довољни да се квалитет рада подигне на виши ниво, да нација постане образованија и васпитанија. 

Потребна је промена друштвене климе према школи. 

Многи користе израз „враћање ауторитета наставницима“, али мало ко даје предлоге како то и да се спроведе. Шта значи „враћање ауторитета“? То није кажњавање као некада, то није тренирање строгоће без разлога. То мора да буде системски замишљено, у складу са новим временом. На првом месту, треба имати у виду да наставници морају сами да се труде да стекну ауторитет својим знањем и понашањем, својим схватањем времена и окружења у коме живе. Али, то није довољно. Наставници не могу поново да постану ауторитети без подршке просветних власти и без враћања ауторитета школи као институцији. А оно што би морало да се ради на том плану је следеће:

  1. Оснаживање наставникa од стране просветних власти (директора школе, стручних служби, просветних саветника), доследно поштовање школских прописа који се тичу односа родитеља према школи и наставницима, недозвољавање мешања нестручних лица у посао наставника, додатна едукација о стварању ауторитета у одељенској заједници;
  2. Представљање школског живота у медијима у позитивном смислу: истицање добрих наставника и ученика, приказивање наставног и ваннаставног школског живота, многих ученичких радова и достигнућа… Ово мора да се ради плански, уз законску обавезу за медије (посебно са националном фреквенцијом);
  3. Обавезни школски програм у ударним јутарњим терминима на свим националним телевизијама;
  4. Системско враћање кућног реда у школе: прописно облачења ученика, запослених и родитеља (рецимо, спортска опрема попут тренерки и дуксерица могу бити дозвољени само на часу физичког васпитања или на екскурзији), уређење начина уласка у школу, забрана употребе мобилних телефона за време наставе;
  5. Појачана едукација за родитеље о одрастању деце и начинима васпитања, са акцентом на понашање у школи;
  6. Веће укључивање у рад Министарства просвете свих релевантних институција које се баве образовањем, на пример оснаживањем Националног просветног савета или на други начин;
  7. Већа брига о техничкој опремљености школа;
  8. Значајно повећање плата наставника, које морају да буду изнад просека јер само збринут наставник може добро да брине о образовању и васпитању деце, а то је друштвени интерес првог реда и не може да се пореди са другим професијама.

 

Редослед наведених мера може да буде и обрнут, последња мера може да буде и прва, односно све мере морају да се примене да би се дошло до резултата. Ове мере ће довести и до повећања интересовања младих за наставнички посао, а данас је недостатак кадрова акутни проблем просветног система и прети да га потпуно уруши.

Све наведено може да се осмисли и спроведе, ако постоји политичка воља. А у то нисмо сигурни, иако су се све владајуће гарнитуре у последњих 30-так година обавезивале да ће најбоље радити у овом сектору. Просвета је увек приликом поделе власти на последњем месту интересовања. Она припада некој организацији по коалиционој подели, а онда она поставља за министра особу која није компетентна и заинтересована, особу која уме лепо да прича а да ништа не каже, особу која треба да попуни место, која нема идеју и визију какве промене треба да се спроведу. Недостатак политичке воље да се промени нешто у образовању и васпитању види се и у неморалним садржајима који се пропагирају младим људима преко медија са националном фреквенцијом, а све зарад новца, као и у уређивачкој политици таблоида који се баве промовисањем скарадности, уз најцрње клеветање политичких противника и најприземније уздизање владајуће гарнитуре. Све то води даљем урушавању моралне главнице народа и гушењу сваког вапаја за пристојношћу. Како у таквим условима очекивати да у школи ситуација буде сјајна и да из школе излазе генерације образоване и васпитане на високом нивоу? Да ли неко мисли да је школа издвојено острво?

Док год материјални интерес буде битнији од морала, док год се буде штедело на школи, док год буду ћутали они чија реч нешто вреди, дотле неће бити правих промена. И све промене чланова закона остаће мртво слово на папиру.

Ми се надамо бољем и боримо се за боље. Нема одустајања!

Зоран Павловић 

наставник историје
члан Председништва Двери 

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: