Двери Горњи Милановац: Месне заједнице и дискриминација деце

Да ли сте били присутни на збору грађана у Дому културе када су бирани чланови Савета?

А када су ти избори били?

Намерно нећемо питати за сеоске месне заједнице јер је тамо ситуација сасвим другачија. Срећом тамо је интересовање знатно веће, са часним изузецима, за те изборе и за саме чланове Савета. Али на жалост оно нагло спласне за њихов рад у току трајања мандата.

Па да кренемо редом.

Избори за чланове Савета свих месних заједница у нашој општини су били расписивани крајем 2017. и почетком 2018. године. Одржавани су од 18. новембра 2017. до 1. априла 2018. године. Иначе на основу ОДЛУКЕ О ОБРАЗОВАЊУ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, Скупштине општине од 3. октобра 2017. године, Службени гласник 20/2017 од 09.10.2017., у нашој општини требало је да се формира 51 месна заједница.

Месна заједница је место где мештани требају да износе, траже решавање и решавају:

• комуналне и проблеме уређење насеља (путеви, улице, паркови, гробља, поште, телекомуникације, снабдевање струјом и водом…),
• проблеме из домена очување и заштите културних добара,
• из области образовања, културе, спорта и социјалних потреба,
• заштите и унапређења животне средине,
• заштите здравља,
• заштите добара од општег интереса, очување јавног реда и мира, заштите од елементарних и других непогода.

На том нивоу се иницира и организује увођење самодоприноса и спровођење референдума.

Чланови Света су ти који на том првом степенику локалне самоуправе треба да решавају те проблеме. Они нису власт, они су представници народа.

Све то лепо и пише у овој одлуци, али како се спроводи?

Прво на шта ћемо указати је то да су свим овим Саветима мандати одавно истекли. А потом да су начини на који су и изабрани пре пет и више година, више личили на „блиц криг“ или „освајање власти“ од стране владајуће странке. Од демократије није било ни сенке. Више демократије има у избору одељенске заједнице у основној школи. Ево само неколико примера:

• од момента расписивања до спровођења избора обично је било седам до десет дана,
• кандидатима је требала подршка само пет мештана,
• један мештанин је могао потписати подршку за више кандидата,
• збор грађана је легитимно могао да изабере чланове Савета ако је присутно само 10% од укупног броја уписаних бирача у бирачки списак,
• гласа се јавно, подизањем руку; сви присутни грађани на збору могу гласати више пута.

То све пише у овој Одлуци и другим документима локалне самоуправе, којима се недвосмислено крше основни демократски принципи – један човек један глас и тајност гласања. Али и поред тога сама процедура је обиловала притисцима, затвореним састанцима и мешетарењем општинских руководиоца.

Комисија која је формирана од стране Општинског већа имала је у ствари задатак да све унапред припреми и спречи да се случајно на самим изборима не деси нека непредвиђена ситуација. То је вероватно и разлог што су се избори одржавали сукцесивно по селима.

Колико је све апсурдно видећете ако узмете за пример месну заједницу Варнице, која на уписана 73 гласача има 7 чланова Савета. Значи,могли су и сами између себе да испотписују листе подршке и да би били изабрани довољно је да само они буду на збору грађана, 10%…

Па да по обичају питамо, мада знамо да нам неће одговорити.

1. Када и где су објављени резултати гласања за чланове Савета месних заједница тих давних година – 2017. и 2018.?
2. Да лије председник општине сходно поменутој Одлуци (Члан 24. када члановима Савета истекне мандат) именовао Привремени Савет за обављање текућих и неодложних послова? Иначе и том Привременом Савету мандат траје најдуже шест месеци.
3. Ко је испред Света, након истека мандата, потписивао записнике о извршеним радовима на територији тих месних заједница?
4. Да ли било који од Савета месних заједница наше општине има Статут и Финансијски план? Члан 27. каже: Савет месне заједнице распушта се уколико не донесе Статут или финансијски план. А у члану 33. пише да су сви Савети дужни да у року од 60 дана након избора поднесу Статуте Општинском већу на верификацију. Где можемо да видимо барем те Статуте?
5. Званично је сукоб интереса да председник Савета буде и одборник у Скупштини општине? Пример је председник Савета на Руднику, оно јесте да му је истекао мандат, али је од пре недељу дана постао и одборник?
6. Зашто избори за Савете нису одржани прошле године у јануару у склопу референдума, или ванредних парламентарних избора у априлу, када смо имали све демократске услове за то? Мада се и тада каснило, ови избори су морали да се распишу тридесет дана пре истека мандата.

И на крају, морамо да истакнемо да месне заједнице не могу самостално да располажу финансијским средствима, потпуно су развлашћене, сви чланови Савета раде искључиво волонтерски, сем председника који, ако се не варамо, има плаћене само путне трошкове.

Све им је одузето: задруге, домови културе, задружни домови, школе, споменици, културне манифестације. Огромна већина немају месне канцеларије, домове здравља, апотеке, поште, па чак ни школе, продавнице и кафане.

Све се свело на прављење путева, којима се само одлази из села. За коју годину никога више неће бити ни да оде.

Да Савети и саме месне заједнице општинском руководству требају само на папиру најбоље се види у буџету. За ову годину за све месне заједнице је предвиђено 15.200.000 динара, а рекосмо има их 51, док је председник општине себи одвојио 22.800.000.

Посебна је тема како су распоређена та средства, за шта су намењена и како се троше. А можда је и још важније шта је са приходима у општинској каси које остварују месне заједнице и њихови мештани – порези, таксе, па и ренте. Од ресурса и резерви минералних сировина општина је планирала за ову годину приход од 60.000.000, а то је у ствари рудна рента. Колико од тога добија варошица Рудник?

Грађане Горњег Милановца желели бисмо да упознамо и са још једном апсурдном ситуацијом која се тиче најмлађих, и то не само у нашој општини, него у целој Србији.

Код нас је било овако:

„Председник општине Дејан Ковачевић посетио је прву бебу рођену у милановачком породилишту у 2023. години – девојчицу рођену 1. jануара. Том приликом њеној мами, Радмили Марковић, уручио je поклон ваучер у вредности од шездесет хиљада динара.“ (4. 01. 2023. званични сајт општине Горњи Милановац)

А у Београду овако:

„Градоначелник Београда Александар Шапић обишао је јутрос прворођеног дечака у 2023. години и том приликом његовој мајци уручио поклон Града Београда у износу од 300.000 динара.

Градска секретарка за социјалну заштиту Александра Чамагић је након овог обиласка посетила и прворођену девојчицу, која је такође од Града Београда добила поклон од 300.000 динара.“ (01. 01. 2023. „Новости“)

У Београду је било и ово:

„Градоначелник Александар Шапић најавио је да од понедељка, 19. децембра, почиње подела ваучера у вредности од шест хиљада динара за сву децу Београда, закључно са ученицима завршних разреда средње школе. Поклон-ваучере ће добити и сви запослени који раде с децом у вртићима и школама, саопштила је Градска управа.“ (16. 12. „Данас“)

Али и ово:

„Од 1. септембра 2023. похађање државних и приватних вртића за сву децу у Београду биће бесплатно, а сви ученици основних и средњих престоничких школа бесплатно ће добити нове уџбенике, најавио је градоначелник Београда Александар Шапић…“ (26. 12. „Курир“)

Ми се сада питамо, а питамо и грађане, као и Министарство за бригу о породици и демографију, следеће:

1. Да ли су београдска деца најугроженија у Србији па да прва треба да добију бесплатне уџбенике и вртиће?

2. Да ли је просечна плата у Београду најмања у Србији?

3. Да ли међу децом која живе у истој држави треба да постоје толике разлике?

4. Да ли су услови за школовање у Београду најтежи у Србији?

5. Да ли су прве бебе и породиље у Београду пет пута вредније од оних у Милановцу или у некој другој општини у Србији?

6. Да ли су услови за порођај у Београду најлошији у Србији?

7. Откуда Београду толике паре? Да није можда због тога што се у њега сливају из целе Србије?

8. Ако већ има толико пара, зашто их Београд не подели солидарно са најсиромашнијим општинама у Србији?

9. Да ли се градоначелник Шапић, када је предлагао градској Скупштини овакве одлуке, бар на тренутак сетио ђака-пешака по забаченим селима Србије?

10. Најзад, шта Министарство чини да свој деци у Србији обезбеди једнаке услове раста и развоја? Зар ћемо допустити да елементарни стандарди живота и рада деце зависе од тога у којој општини или у ком граду живе?