Бошко Обрадовић: Уставне промене недемократске и у функцији додатне режимске контроле судства и тужилаштва
Јавна расправа о предлозима пет предложених закона – Закон о судијама, Закон о уређењу судова, Закон о јавном тужилаштву, Закон о Високом савету судства и Закон о Високом савету тужилаштва – завршена је 15. јануара у 23ч 59мин, а Влада је већ на седници од 17. јануара усвојила предлоге ових закона и упутила их у Парламент. Остали закони који су данас на дневном реду нису били предмет јавне расправе.
И садржином и начином на који Влада експедује правосудне законе на одлучивање Парламенту, јасно је да се спрема додатна политизација и партијско заробљавање судства и тужилаштва уместо прокламоване независности правосудне гране власти. СНС спрема себи ново оруђе за одржање на власти, а то су судије и тужиоци потпуно зависни од партијске номенклатуре. Уместо прокламоване „деполитизације“ судства спрема се апсолутно потчињавање судства и тужилаштва партијским, али и утицајима крупног капитала и страног фактора који је Србији наложио ову уставну реформу. Измештање судске функције из парламента, који треба да буде израз непосредне и суверене воље грађана, довешће до укидања принципа „кочнице и равнотеже“ као суштинског начела поделе власти у парламентарним демократијама.
Пут за увођење и легализацију партијског судства спроведен је у више корака на које је Српски покрет Двери истрајно указивао – измена закона о референдуму (два пута у неколико месеци уочи референдума!), одржавање референдума за измену Устава без права да се чује и друга страна, страна ПРОТИВ (РИК шаље писмо грађанима само са аргументима ЗА), уставни амандмани и коначно правосудни закони који су проистекли из ове недемократске праксе. Методе су увек биле исте – хитност, изостанак или фингирање јавне расправе, ћутање медија, кршење закона и демократских принципа, игноранција од стране дела опозиционих странака. Неформална коалициона сарадња Вучића и Ђиласа започела је управо ћутањем прозападне опозиције у вези са референдумом, што је пресудно утицало на резултате.
Српски покрет Двери је на овакво извргавање демократије руглу упозоравао и 2021. године приликом усвајања Закона о референдуму и народној иницијативи, а без јавне расправе и по хитном поступку, са укинутим цензусом као условом пуноважности.
Двери су једна од ретких политичких странака која је водила активну уставобранитељску кампању против промене Устава Србије јануара 2022. године и која је бранила вољу грађана на гласачким местима и одбранила је у свим великим градовима, где је победио глас ПРОТИВ уставних реформи. Све време смо истицали да је циљ уставних промена коначна политизација правосудне функције, као и да се читав процес одвија под ултиматумима из Брисела, на путу Србије у ЕУ који је изгубио сваки смисао.
Начином на који су консултације и јавна расправа спровођени компромитоване су јавност и транспарентност читавог процеса усклађивања законодавног оквира са уставним изменама усвојеним у фебруару 2022. године. Радне верзије нацрта објављене су на веб презентацији Министарства правде тек након њиховог упућивања Венецијанској комисији, што значи да су чланови овог саветодавног тела за садржину нацрта сазнали пре стручне јавности и грађана. У програму спровођења јавне расправе наведени су датуми спровођења округлих столова, али нису објављене локације и тачно време одржавања тих округлих столова, што је онемогућило многе заинтересована да у њему учествују.
Министарство правде је учинило све супротно доброј пракси, у тајности је формирало радне групе, састав радних група објавило је тек након инсистирања правних струковних удружења, није објавило основне информације о планираним решењима која ће бити предложена, сви материјали о раду радних група, као што су записници са седница, предлози и др, нису били јавно доступни. Министарство је одбило могућност да заинтересовани учесници, који нису у чланству радних група, посматрају рад, дају предлоге, а посебно је проблематично што коначни текстови радних верзија правосудних закона нису производ рада радних група, већ су производ правно-техничке редакције текстова које је Министарство правде као овлашћени предлагач урадило у вези са питањима око којих су радне групе, услед неслагања, предложила алтернативна решења.
Историја катастрофалних реформи правосуђа
Све је почело крајем 2010. године накарадним (ре)избором судија и тужилаца. Притом, донесени су нови закони о правосуђу, који су до данас мењани небројено пута. Те измене измена и допуне измењенога најпосвећенији судије, адвокати и остали правници једва да успевају пратити. Из свега је јасно да у овој држави правне сигурности, извесности и приступа правди напросто – нема. И то тако годинама иде унедоглед.
Ту долазимо до онога што ова власт предвођена напредњацима тврди: наследили смо њихове дугове, њихове брљотине, њихове грешке… А ствар је посве супротна: најпре су нападали бившу власт због свега и свачега (често и оправдано), да би потом уредно наследили ама баш све што су им ови оставили. Сви су им судије и тужиоци одједном постали одлични, многи од оних за које је свима јасно да су имали „путера на глави“ постали су најпре вршиоци функција, а потом и председници судова и тужилаштава, људи из разних афера постали су врховни правни арбитри а највиши органи – наводно независни – за избор судија и тужилаца опстали су у истом саставу, само су се мењали министар и остали по функцији именовани. О свему овоме најбоље говори никада до краја истражена и процесуирана афера „Индекс” као почетак корупције у Србији.
Оно што је Тадићева номенклатура направила, на пример, у Државном тужилаштву у којем само Загорка Доловац сме да говори – а она ћути на све, чак и на оно о чему би морала бар понеку реч јавности рећи – ова тзв. нова власт још је пооштрила. Нема, наиме, нити једног суда, тужилаштва, органа у којем можете заобићи неког портпарола који ће вам дати тражену информацију, јер нису овлашћени од великог шефа који чува своју фотељу, иако је уставно обавезан да јавност обавести о чињеницама које су по јавност и грађане важни. Ово се посебно односи на гурање у фиоку тужилаштава бројних кривичних пријава против представника актуелне власти и са њима повезаних лица, као и одсуство кривичног гоњења било ког корумпираног представника власти.
И на крају, још једном укратко зашто ће посланичка група СРПСКИ ПОКРЕТ ДВЕРИ – ПАТРИОТСКИ БЛОК ГЛАСАТИ против ових измена правосудних закона:
- Претходни сазив једнопартијске Народне скупштине без опозиције није био легитиман да уопште покреће питање уставних реформи. Питање референдума није било хитно и могло је да сачека легитимни парламент, праву јавну расправу и неопходан консензус о уставним питањима. Није се смео по хитном поступку мењати највиши правни акт државе.
- Тај референдумски процес је био пример катастрофалне демократске праксе да се закон о референдуму два пута мења у два месеца пре референдума и да се у медијима не може чути друга страна која је била против уставних промена.
- Сама промена Устава у области правосуђа дошла је као уцена из ЕУ на погубном путу европских интеграција по сваку националну цену, а ми не смемо бити колонија у којој нам странци намећу промену Устава.
- Није решење да се избор судија и тужилаца измести из Народне скупштине у руке странаца, корумпираних судских и тужилачких династија и кланова, или некаквих нових партијских комисија извршне власти које су предвиђене овим законским изменама како би заправо све остало исто и под партијском, односно режимском контролом правосуђа.
- Правосуђе треба да буде независно, али НЕ може да буде неодговорно, корумпирано и неконтролисано, и зато народни представници у Народној скупштини морају имати механизам да га контролишу и кажњавају за противуставно и противзаконито деловање или нечињење.
- Да ли је ово била само тест проба којом је укидањем досадашње обавезе да на референдум изађе најмање половина бирача олакшан и отворен пут за избацивање преамбуле о КиМ из Устава Србије, организацију геј парада противно вољи већине грађана, наметање обавезне вакцинације, присилно насељавање миграната или отварање рудника литијума широм Србије од стране „Рио Тинта”?
Бошко Обрадовић
Народни посланик
Председник Двери
Цео говор у Народној скупштини можете погледати овде: