Бошко Обрадовић: Зашто треба изаћи на референдум 16. јануара?

На референдум 16. јануара треба изаћи упркос свим недемократским условима у којима се одржава! Из српског ината, ако ништа друго! Не дамо Устав, не дамо светиње, не дамо Србију! Српски Устав није на продају, као што нису ни Косово и Метохија, ни српска земља, вода и животна средина уопште. Ово су довољни мотиви за све грађане Србије који држе до свог националног и грађанског достојанства да изађу на референдум и јасно и гласно кажу не наметнутим уставним променама. А и других разлога је много.

Најављене уставне промене се одвијају у потпуно недемократској атмосфери. Покренуте су у једнопартијском парламенту без опозиције и без јавне расправе, примењена је крајње лоша демократска пракса да се Закон о референдуму мења два месеца пре референдума, и то чак два пута, а тренутна референдумска кампања је у свему супротна ономе како би она требало да изгледа. Мање од месец дана пре референдума влада потпуни медијски мрак, у јавности не може да се чује страна против, а властима је очито стало да тако и остане, и да се о референдуму што мање прича, како би га што лакше и скоро у тишини и тајности спровели.

Парадоксално, све ово су управо разлози зашто да се на референдум баш изађе и гласа ПРОТИВ промена Устава и овакве недемократске процедуре. Друго, и сама промена Устава у области правосуђа долази као уцена из ЕУ, а ми нисмо колонија да би нам странци мењали Устав. Тачно је да имамо проблем са превеликим упливом извршне власти у избор судија и тужилаца, али не видим решење у томе да се тај избор измести у руке странаца, судских и тужилачких династија и кланова, или некаквих нових партијских комисија извршне власти које су предвиђене овим амандманима? Генерално, сматрам да у овом тренутку не смемо дозволити самоуправљање оваквом корумпираном и криминализованом правосуђу у Србији, а јасно је да би они највише волели да могу да бирају сами себе и буду независни од било какве контроле. Да се разумемо, правосуђе треба да буде независно, али не може да буде неодговорно и корумпирано, и зато народни представници у Народној скупштини морају да имају механизам да га контролишу, или самим грађанима треба дати могућност да директно бирају судије и тужиоце на изборима.

Оно што свакако није решење да овако корумпирано правосуђе, извршна власт и странци који стоје иза делова нашег правосуђа бирају судије и тужиоце који онда постају држава у држави коју нико не контролише већ раде шта хоће. Треће, ако олако прође једна промена Устава, онда ће се власт осилити и кренути и са наметањем других планова на којима раде годинама уназад. Зато је народно изјашњавање против уставних промена данас брана режимским идејама да сутра избаце преамбулу о Косову и Метохији као саставном делу Србије из Устава, или да нам намећу насељавање миграната, обавезну вакцинацију, сталне ковид аусвајсе или отварање рудника литијума и загађивање наше животне средине. Зато сви који су за очување КиМ у саставу Србије, сви који су за спречавање противзаконитог уласка миграната на нашу територију, сви који су за право на избор по питању вакцинације, сви који су против ковид пропусница, као и сви који су против Рио Тинта, треба обавезно да изађу на референдум и гласају против уставних промена које могу да отворе пролаз за друге овакве режимске планове.

Чујем и разне контрааргументе оних који позивају на бојкот референдума, што сматрам апсолутно погрешном предајом без борбе која одговара једино Вучићу. Да, „референдум се одвија у крајње неслободним условима“, али такви ће бити и следећи избори, па на њих излазите. „Вучић ће моћи да покраде гласове јер немамо чланове референдумских одбора“ – није тачно, јер по Споразуму о унапређењу услова за одржавање избора опозиција има члана и заменика члана свих референдумских одбора, дакле, најмање два своја представника на сваком бирачком месту, што значи да само од нас зависи да ли ће бити крађе или не. Уосталом, ако смо јединствени – можемо да изађемо на улице и блокирамо главне саобраћајнице тражећи да на референдуму имамо половину чланова сваког референдумског одбора за нашу страну против. Исто то морамо да тражимо и на медијима. То, дакле, зависи од нашег јединства, спремности и храбрости, а не од Вучића.

Коначно, и на излагања присталица бојкота референдума може се уложити приговор да они заправо не смеју да изађу на референдум зато што се плаше шта ће им рећи комесари из ЕУ који подржавају Вучићев режим, а за неке се може чак посумњати да тиме што бојкотују референдум раде за Вучића коме одговара што мања излазност и да некако успе да провуче овај медијски невидљиви референдум. Још једна веома важна ствар: Вучићев режим нас не очекује на том референдуму. Они све спремају да на непоштен начин пробају поново да победе на изборима 3. априла, али за референдум нису спремни нити могу на исти начин да изврше притисак на своје бираче два пута у два месеца. Нити њихови гласачи схватају о чему се ту ради на референдуму нити имају мотивацију да изађу и гласају да.

Са друге стране, сви ми који смо против Вучићеве власти имамо огромну мотивацију да изађемо и кажемо не – не Вучићу, његовом недемократском и корумпираном режиму, не промени Устава, НЕ даљој распродаји Србије, НЕ стварању од Србије колоније и депоније, не укидању наших основних људских права и слобода. Све што сте икада имали против Вучићеве власти – кажите му то лично на великом народном изјашњавању 16. јануара. Има ли веће мотивације за излазак на референдум од могућности да уједињена опозициона јавност, свако из свог разлога, гласа против Вучићеве власти и промена Устава које нам намећу?

Успех гласа против актуелне власти на референдуму може бити велики искорак за опозицију за наступајуће изборе. Тог 16. јануара можемо проверити наше чуваре кутија на бирачким местима и још спремније дочекати изборе. Ако се режим буде усудио да краде и намешта резултате референдума можемо сви заједно устати против тога као што смо сви заједно блокирали главне путне правце у Србији због Закона о експропријацији и Рио Тинта. Вучићев пораз на референдуму може најавити и убрзати његов пораз и на изборима 3. априла. Зар то није довољна мотивација да изађемо на референдум 16. јануара и кажемо не?