Јаковљевић: Држава да додели произвођачима малина 100 динара по килограму

     Он је на конференцији за новинаре, у парламенту, рекао да се скоро милион људи непосредно и посредно бави производњом малина, да је годишњи приход од те производње од 300 до 400 милиона евра, а да држава у њу улаже врло мало.

„Данас ће произвођачи малина на протестима у Ариљу тражити само две ствари – да на преговорима о проблемима у производњи и откупу малина учествују релевантни представници удружења и да држава определи, у складу са закључком Одбора за пољопривреду у Скупштини Србије, 100 динара по килограму убране малине“, рекао је Јаковљевић.

Додао је да би требало пет одсто од пољопривредног буџета определити за интервентне мере у случају поремећаја цена пољопривредних производа.

„Прошле године је произвођачима сунцокрета дато 5,5 милијарди динара, што је била добра мера, а ратари и сточари ће ове године добити 17 милиарди динара и следеће 19 милијарди динара, укупно скоро 40 милијарди, па да би требало помоћи и произвођачима малина“, рекао је Јаковљевић.

Он је казао да ће малинари данас затражити и да држава преговара са „релевантним произвођачима“ тог воћа.

„Држава треба да успостави поштен привредни амбијент, да спречи манипулације, злоупотребе и монопол, а она то не ради, већ се бави преговорима и то тако што на једној страни седе квазипредставници произвођача, партијски кадровици, а на другој омиљени хладњачари, док релеванти људи нису позвани“, рекао је Јаковљевић.

Навео је да се на преговоре о проблемима у малинарству позивају „партијски кадровици“ који се регрутују за све области пољопривредене производње. У удружења су, према његовим речима, именовани људи по партијском кључу.

„Министарка (Јелена Тансковић) инсистира да хладњачари плате малину онолико колико она пропише, а ја питам ко је овластио државу да се бави ценом малине и било којом другом“, рекао је Јаковљевић.

Он је навео да девет година постоји Стратегија пољопривреде и руралног развоја, а да се ништа није урадило.

Позвао је министарку пољопривреде Танасковић да одговори да ли ће бити преговора са релевантним представницима произвођача малина уместо да на њих долазе „политички комесари, па они личе на трибине Српске напредне странке“.

Јаковљевић је рекао да су Двери предлагале да држава закупи празне складишне капацитете за воће и сачека повољан тренутак када цена порасте за продају или га преради, уместо што га на страно тржиште пласира као сировину.

Додао је да се ништа не ради на брендирању производа из Србије и заштити географског порекла.

„Некоме није у интересу да се заштити домаћа производња, већ је подређена увозничком лобију“, рекао је Јаковљевић.

Истакао је да Национална лабораторија годинама није добила акредитацију и да од 2013. чека на то, а да њене послове контроле квалитета производа раде приватне лабораторије у спрези са интересним групама.

Јаковљевић је казао да се не користи могућност, по Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, да се спречи прекомерни увоз малине која се меша са квалитетном домаћом, па се реекспортује као домаћи производ и од тога се богати онај ко је близак власти, а има само „ташну и машну“.

Лидер Двери Бошко Обрадовић је на питање новинара да оцени важност посете црногорског председника Јакова Милатовића Београду, рекао да је тај покрет посвећен побољшању односа Србије и Црне Горе.

„Поздрављамо сваку иницијативу, сусрет који може да води ка побољшању односа Србије и Црне Горе. Досадашње стање је неприхватљиво. Посебно смо заинтересвани за статус српске мањине, статус језика и православне цркве у тој земљи и Србија као матица Срба ван Србије мора томе да посвети дужну пажњу“, рекао је Обрадовић.