Јаковљевић: Одговор Стефану Кркобабићу, борцу за декриминализацију лаких дрога

     Некада о овим друштвеним групама бринуо се Стефанов деда Јован (лака му црна земља), а данас се брине тата Милан. Милан се посебно бринуо о пензионерима и као такав остаће упамћен по чувеним изјавама да пензије морају да прате раст плата, а када је Влада Александра Вучића одлучила да умањи пензије, ћутао је „за све паре“. Милан Кркобабић остаће упамћен и по изјави: „Ко не гласа за Вучића, нека не чека поштара!“

Његови трагови још су приметни у руковођењу Поштом Србије. Таман када су поштари одахнули, бригу о селу и сељацима преузео је Кркобабић сениор. Збуњени сељаци су били у неверици, уз питање и коментар: „Шта то кандидује човека који живи на београдској калдрми, а пољопривредне производе видео је једино на пијацама или у продавницама, да брине о српском селу?!“

Само именовање Милана Кркобабића на чело Министарства за бригу о селу, не показује само небригу, већ и елементарно непоштовање према селу и сељацима. Буџет Министарства за бигу о селу је изгласан и он износи око 1.448.000.000,00 од чега је 500.000.000,00 опредељено за куповину сеоских кућа, као и 500.000.000,00 за помоћ задругарству. На основу искуства свих претходних година, буџетска средства којима су спровођене ове две активности, потрошена су, а нису дала позитивне резултате.

Приликом образлагања амандмана у Скупштини РС, тражио сам да се средства са ових позиција буџета распореде за куповину пољопривредног земљишта, како би млади људи били у обавези да земљу обрађују, производе новостворену вредност, као и да се део новца усмери за куповину противградних ракета и повећање принадлежности противградним стрелцима. Овакав став оправдао сам чињеницом да новац који „бацамо“ за задругарство, које се заснива на комунистичко-пролетерском контексту, је погрешно, а осим тога отвара простор за непотизам, популизам и малверзације. Сматрам да сеоске куће, које се додељују младим брачним паровима, нису решење, јер се често претварају у викенд куће, које служе за излетиште, а не за живот и рад младих!

На ове моје аргументе, млађани Стефан Кркобабић кроз спиновану реплику пуну демагогије и изврнутих речи, оптужио је Српски покрет Двери да је против села, задругарства и подршке младима, наводећи да се задругарством највише приближавамо европском концепту.

У скупштинском пленуму није ми дозвољено да одговорим, па то чиним овим путем. Двери су за подршку младима, селу и задругарству, али нису за бацање новца пореских обвезника! Када је задругарство у питању, молио бих оба Кркобабића да ми одговоре:

• Ко су власници задруга и у каквим су пословно-политичким односима са актуелном влашћу?
• Где можемо видети списак свих донираних задруга, којима је поклоњен наш новац?
• Са колико новца је потпомогнуто 207 задруга?
• Колико задруга је забрављено и затворено, а колико још увек активно?

Када су у питању млади људи и додела сеоских кућа, имам неколико питања:

• Зашто су претходни власници сеоских кућа напустили своја огњишта?
• Да ли уопште знате шта је предуслов за опстанак људи на селу и шта је то одрживи развој села?
• Каква кућа и колика окућница могу да се купе за 1,2 милиона динара?
• Колико новца је потребно младим људима да оронуле сеоске куће, окућнице и инфраструктуру, из девастираног доведу у функционално стање?
• Колико ће новца бити потребно младим људима да покрену пољопривредну производњу?
• Kада великим трудом и напором млади људи нешто и произведу, ко им гарантује да ће та производња бити рентабилна?
• Ко ће тако задуженим људима гарантовати откуп и минималну тржишну цену?
• И на крају, ко ће тим људима вратити изгубљено време, новац и више година мукотрпног и тешког рада?

Мој закључак је да се села празне, а Министарство за бригу о селу је измишљено само како би се продужила власт са позиције министра династије Кркобабић, док у пракси наведено министарство нема апсолутно никакву улогу, осим беспотребног трошења новца свих грађана Србије на министарску администрацију.

И на крају, као љубитељ квиза „Слагалица“, а посебно игре „Асоцијације“, немоћан сам да увежем изјаву млађаног Кркобабића, коју је на запрепашћење свих дао у скупштинском пленуму о декриминализацији лаких дрога, са селом, младима, задругама, пензионерима и пролетерима.