Јаковљевић: Србија може да храни 70 милиона људи, а не постоји грана пољопривреде која није угрожена

     Суша је преполовила род сунцокрета, пшенице и кукуруза, а цене ових производа су мање од цене производње, па је тако цена пшенице на јучерашњи дан износила 19-19,5 дин/кг. Произвођачи воћа су због неповољних временских услова остали без значајних приноса и реалних цена. Произвођачи кромпира понадали су се да ће после више година остварити зараду, али председник државе је најавио да ће цена кромпира у малопродаји износити 60 динара, па самим тим цена у откупу не може бити виша од 40 динара, што је испод цене производње самог кромпира. Афричка свињска куга се Србијом шири као пожар, што отвара врата увозничком лобију за увоз меса уз, благослов ресорног министарства. У сваком случају, када српски сељак треба нешто да заради, власт је ту да их спречи.

Такође, Србија је деценијама светски лидер у производњи и пласману малине и годишњи извоз држави донесе приход од 250 до 350 милиона евра. Са економског становишта, од малина у Србији живи до милион људи који се баве непосредно и посредно малинама. Производњом малина се углавном баве људи који живе у руралним и брдско-планинским подручјима на уситњеним поседима, па је са аспекта демографије, наталитета, безбедности и здравља веома важно очувати производњу малина. Због вишеструких фактора, српко малинарство је доведено до потпуне пропасти.

Очигледно је да овој власти нису потребни богати и независни пољопривредници, већ унижени мотачи каблова код страних послодаваца.

Предлажемо хитна, конкретна и дугорочна решења.

КОНКРЕТНА, ХИТНА РЕШЕЊА:

1) У складу са закључком Одбора за пољопривреду од 21.02.2023. године, у коме је предвиђено да се 5% укупног пољопривредног буџета издвоји за интервентне мере када дође до дампинг цена и поремећаја на тржишту пољопривредних производа, потребно је извршити субвенционисање у износу од 100 динара за сваки килограм малина. За овогодишњу производњу око 60.000 тона, потребно је издвојити 6 милијарди динара.
2) Откупљивачима, хладњачарима и прерађивачима треба омогућити петогодишњи мораторијум на комерцијалне кредите које дугују банкама, тако да би се обавезали да свих година мораторијума, односно репрограма дуга, плаћају уговорену камату, док би износ главнице мировао.
3) Откупљивачи, хладњачари и прерађивачи који нису кредитно задужени, а имају на залихама непродате малине, треба да добију кредитна средства по повољним условима из Фонда за развој, са грејс периодом од 12 месеци.

ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ:

1) Потребно је спречити неконтролисани увоз малина које угрожавају домаћи бренд и праве нелојалну конкуренцију, а све у складу са ССП (Споразумом о стабилизацији и придруживању) и члановима 32, 40 и 41.
2) Пооштрити следљивост, декларатино обележавање и фито-санитарну конролу.
3) Пооштрити контролу квалитета домаћих малина и увести ригорозне стандарде, посебно за малине из увоза и приликом реекспорта. За непоштовање пооштрених стандарда, применити драконске мере.
4) Донети Закон о шемама квалитета и на тај начин географским пореклом заштитити бренд „Српска малина“ на подручју Европе и света.
5) Мобилисати сва дипломатско-конзуларна тела и ПКС (Привредну комору Србије) на повећању активности у промовисању српских брендова, а посебно српских малина широм света.