Миленковић Керковић: Фискални савет потврдио ставове Двери – неселективна државна помоћ грађанима и привреди била расипничка

У више од 20 анализа, оцена, извештаја и препорука различитим органима које је Фискални савет радио током 2021. године, потврђено је да је државна помоћ, која је и 2020. и 2021. године дата привреди, била неселективна, да је она морала бити усмерена ка најугроженијим привредницима, као и најосетљивијим категоријама становништва, уместо што је исплаћена помоћ била линеарна и једнака за све. Због тога је Влада у првој „пандемијској“ 2020. години, уместо што је за неселективну помоћ привреди и становништву потрошила читавих 8% буџета (око 4 милијарде евра), исти ефекат могла да постигне и са 2 милијарде евра мање.

Мањак у буџету на крају 2021. године износио је 4,1% бруто друштвеног производа (БДП), а то је било чак 40% више од онога што је предвиђао буџет, док је јавни дуг износио 51.7% БДП-а, при чему је буџет био недовољно транспарентан, а буџетске резерве су се трошиле неоправдано. Преко Канцеларије за јавна улагања субвенционисана су путарска предузећа као и Министарство одбране, а Фискални савет закључује да је расход од чак 1,5 милијарде евра остао неразјашњен.

Мере које је у својим препорукама Фискални савет предложио Влади се нимало не разликују од пакета економско – социјалних мера за угрожено становништво које је још јула ове године Влади предложио Српски покрет Двери. Мере које предлаже Фискални савет морају се коначно применити само на најугроженије – привреду и становништво које је највише погођено пандемијом. Те мере према Фискалном савету треба да буду – ванредна новчана давања најугроженијем становништву, док помоћ привреди мора да буде селективна јер је непримерено да се сви порески обвезници задужују да би финансирали радна места у успешним предузећима. Примера ради, исплата по 100 евра свим грађанима створила је дефицит од чак 600 милиона евра у буџету (изградња Моравског коридора од Појата до Прељине износио је 800 милиона евра, док је Клинички центар у Нишу коштао 50 милиона евра). Једнократне исплате у 2021. години (предизборна година) су грађане Србије коштале готово милијарду евра, а овај су новац грађани Србије најпре добили, а потом ће морати да га враћају са каматом.

Дотације становништву, по налазу Фискалног савета, имају тек незнатан утицај на повећање БДП, јер се уз повећану наплату пореза тек 10% ових средстава враћа у буџет. Фискални савет је утврдио да је исплата по 100 евра свим пунолетним грађанима утицала на бруто друштвени пороизвод са само 0,2%, док је исплата овог новца износила 1,3% БДП. Такође, и све анализе показују да се Влада тј. Министарство финансија веома олако задуживали, а да прецизни износи нису утврђивани буџетом, па чак ни у Завршном рачуну.