Миленковић Керковић: Комисија за контролу државне помоћи је неефикасна, а Извештаји о додељеној помоћи се крију од 2019. године
Пред скупштинским Одбором за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава нашао се Извештај о раду Комисије за контролу државне помоћи за 2021. годину. Он је усвојен још 31. марта 2022. године, а Посланичка група „Српски покрет Двери – Патриотски блок“, иако нема члана овог Одбора, изнела је на седници Одбора свој став о овом Извештају и тако испунила своју обавезу контролне функције народних посланика над радом државних и независних органа које бира Скупштина.
Грађани Србије не знају готово ништа ни о Комисији за контролу државне помоћи, а ни појму и облицима државне помоћи, али захваљујући Српском покрету Двери јако добро знају податак да је од 2006. до 2020. године разним облицима државне помоћи, највише субвенцијама, пореским ослобађањем, поклањањем државних ресурса и другим подстицајима страним инвеститорима додељено 93,5% огромног новца (најмање две милијарде евра) којима су субвенционисани привредни субјекти. Домаћим, српским предузећима отишло је само 6,5% пара свих грађана. Државна помоћ и подстицаји страним инвеститорима настављају се и у 2022. години, и поред бројних искустава са фирмама попут Геокс-а и Бенетон-а по принципу „Покупи субвенције и профит и бежи“. Након што су са покупљеним профитом и десетинама милиона евра поклоњених из земље отишли и ГЕОКС (16 милиона евра субвенција) из Врања и Бенетон и његови кооперанти из Ниша (поред 20 милиона евра директних субвенција, поклоњено земљиште, пореска ослобођења и бесплатна инфраструктура), остављајући хиљаде радника без посла, наставља се и у 2022. години политика субвенционисања страних компанија. Тако је Хенкел Србија доо Београд додељено 16,4 милиона евра, непозната фирма без запослених Eternal Glory doo Бања Ковиљача добио је тзв. регионалну државну помоћ од 4 милиона евра. Већина грађана Србије можда није чула за тзв. пројектно финансирање медија, а ни за индивидуалну државну помоћ, али знају да овим обликом државне помоћи у култури и јавном информисању сиромашне локалне самоуправе поклањају милионе евра власницима локалних медија које су на брзину и јефтино купили локални СНС моћници. Медијски мрак у коме живи унутрашњост Србије управо се финансира кроз овај облик државне помоћи. За криминал у додели ове врсте државне помоћи пример Ниша је више него илустративан. За осам година колико траје пројекат медијског суфинансирања, сиромашне Нишлије су медијима у власништву млађег сина директора БИА Братислава Гашића, Витка Радомировића и бившег власника ТВ Коперникус Звездана Миловановића, платиле више милиона евра (4,5 милиона евра за све тзв. медијске пројекте током осам година). И ове године је 80% од 780.000 евра државне помоћи отишло телевизијама Зона, Бел Ами или бројним телевизијама горепоменутих власника, као и за ту прилику створеним „прокси“ медијским агенцијама повезаним са поменутим власницима ових телевизија. За промоцију Српске напредне странке, колико траје пројекат државне помоћи медијског суфинансирања, Нишлије су за медијски мрак у коме живе платиле 4,5 милиона евра.
Државна помоћ је један од облика нарушавања конкуренције на тржишту, јер се државним новцем – парама свих грађана – фаворизују предузећа, државна, приватна, страна или домаћа, а одлука и о облику помоћи, и о њеној висини и о томе коме ће се она дати зависи од органа јавне власти који је даје – републичке, покрајинске или власти локалне самоуправе. Та одлука зависи најчешће од дискреције појединца и зато је државна помоћ „срце таме“ корупције у Србији.
Због тога је контрола државне помоћи изузетно важна, а очито је и из ових актуелних примера да је управо та контрола у Србији јако слаба, а Комисија која треба да контролише неефикасна. Контрола државне помоћи, као једног од највећих генератора корупције, се у Србији врши тек од 2010. год. када је донет први Закон о контроли државне помоћи, и то само ради усклађивања са законодавством ЕУ и ради испуњавања обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању. Јако дуго, све до 2019. године када је донет нови Закон о државној помоћи, Влада је у давању државне помоћи контролисала саму себе, јер је по закону Влада бирала чланове Комисије за контролу пара које је сама давала. Тек од 2019. год. Законом о државној помоћи уведено је независно тело које бира Скупштина и које извештај подноси Скупштини. Добили смо независно тело, али смо изгубили Извештаје, јер их од 2019. године нема.
Шта је проблем са државном помоћи и због чега она мора да се контролише? Она не само да кориснике државне помоћи ставља у повољнији тржишни положај, већ је и извор највеће корупције. Њу додељују како органи републичке власти, тако и органи аутономне покрајине и локалне самоуправе и њоме се фаворизују одређени привредни субјекти и стављају се у повољнији положај у односу на конкуренте. Најпознатији облик државне помоћи су субвенције који су директан трошак за државу јер су то бесповратна средства или држава помаже привредним субјектима тако што се одриче од прихода у њихову корист – субвенционише им каматне стопе на кредите, смањује им или их ослобађа пореза, доприноса и царина, даје повољне гаранције, отписује дугове, или купује од корисника државне помоћи по цени вишој од тржишне да би тим привредним субјектима помогла. Давалац процењује коме ће доделити помоћ, у ком облику и колико пара грађана ће доделити, а пријављује се само помоћ преко 10.000.000 евра.
Пред скупштинским Одбором за финансије није Извештај о додељеној државној помоћи у 2021. години, већ само Извештај о раду Комисије за контролу државне помоћи у 2021. години. Извештаја о додељеној државној помоћи нема од 2019. године. Од доношења новог Закона о контроли државне помоћи и од успостављања независне Комисије коју именује Скупштина а не Влада, нема података ни о износу средстава која су дата, а ни о облицима у којој је та помоћ додељивана. Немамо податке ни о тзв. регионалној, ни о хоризонталној помоћи, ни о помоћи за област културе, а ни јавног информисања. Не знамо ни колико је дато учесницима на тржишту за „превазилажење штетних последица“ пандемије КОВИД.
Оно што се из Извештаја види је да Комисија има 27 запослених, да је донела велики број правилника и подзаконских аката (16), да је финансирана из буџета са 96 милиона динара (857.000 евра) и да је тај износ смањен ребалансом буџета за 10 милиона динара. Због чега се смањује буџет овако важног органа?
Извештај казује и да је у поступку контроле Комисија донела 130 решења, а у поступку накнадне контроле донето је само једно решење (са исправкама) и да је тим решењем утврђено да је државна помоћ додељена супротно одредбама закона. Комисија истиче као свој успех овај ЈЕДИНИ СЛУЧАЈ изречене мере да се новац врати, и истиче да од настанка Комисије 2010. год. оваква мера није НИКАДА изречена. Једини случај у току 2021. год. када је Комисија донела одлуку са мером да се новац врати је у случају додељене државне помоћи предузећу ГЕОКС и TECNIC DEVELOPMENT – у ликвидацији за пројекат „Изградња фабрике за производњу обуће“ коме је Министарство привреде и град Врање исплатио 413 милиона динара (3,7 милиона евра). Поступак је завршио пред Управним судом, који је одлуку потврдио, али након жалбе поступак још увек траје, а новац није враћен. У међувремену ГЕОКС је затворио фабрику, без посла је остало 1200 радника, а укупне субвенције које је кроз државну помоћ добио ГЕОКС за 5,5 година износи 16 милиона евра.
Ко је од давалаца државне помоћи – град Врање и Министарство привреде – одговарао што је пропало готово 20 милиона евра?
Због чега већ три године нема извештаја о додељеној државној помоћи? Због чега се крију? Некада је на државну помоћ пројекту „ЈАТ – ЕТИХАД“ стављена ознака државне тајне, али је и са тако скривеним уговором извештаја било. Сада нема ничега.
Где су извештаји за 2020. и за 2021. год. сада на крају 2022. године?
Због чега је извештај за 2021. год. предат Влади, али никада није објављен на сајту комисије нити је дошао пред парламент?
Из Извештаја о раду Комисије за контролу државне помоћи се види да је законом уведена независност Комисије за контролу државне помоћи блокирала рад ове институције, да је Комисија неефикасна у контроли извршне власти, а да се налази овог државног органа свесно крију од грађана Србије.
Посланици из Посланичке групе Двери – Патриотски блок ће и даље захтевати Извештаје о додељеној државној помоћи за претходне две године, јер је очито да је пандемија КОВИД најнетранспарентнији период у трошењу јавних финансија. За то ће неко морати да одговара.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Народни посланик
Потпредседник Двери