Миленковић Керковић: Манипулације скупштинске већине нису могле да прикрију почетак Националног окупљања
Прва седница другог редовног заседања Народне скупштине и истовремено последње скупштинско заседање у актуелном сазиву, сазвана је за мање од 24 сата са дневним редом који је, поред Закона о буџету, садржао и 60 тачака у којима су били предлози изузетно значајних закона, lex specialis-a, као и потврђивање још 14 уговора о задужењу и гаранцијама за још 1,4 милијарде евра, и укупним новим задужењем од 9,4 милијарди евра.
Дискусија о најважнијем закону којим се утврђује како ће се трошити буџетски новац осиромашених грађана протекла је под притиском непрестаних манипулација и политичког насиља посланика СНС-а и председника Скупштине Владимира Орлића, са једне, и министра финансија Синише Малог, са друге стране.
У готово свим својим јављањима су и посланици парламентарне већине и председник Народне скупштине Орлић свако обраћање опозиционих посланика, по очигледном налогу, повезивали са Драганом Ђиласом. Читава та фарса је за циљ имала подизање опозиционог капацитета странака тзв. прозападне опозиције, политичку картелизацију Србије и стварање привида код грађана о томе да су једине две политичке опције у Србији Александар Вучић, с једне и председник ССП-а, са друге стране. Национално окупљање које је у Србији почело као коалиција Српског покрета Двери и Српске странке Заветници, заједно са истакнутим интелектуалцима, опонентима владајуће СНС политике, попут проф. Милоша Ковића и проф. Ратка Ристића, је овим лажним оптужбама требало да буде поистовећено са колоном странака проистеклих од представника бивше власти.
Манипулације макроекономским подацима о највећем привредном расту, стабилним финансијама, „хеџинг“ и „своп“ финансијским инструментима, расту плата и пензија, јефтином паризеру и помоћи из буџета пензионерима, мајкама, деци и младима, износио је економски упропашћеним грађанима Србије министар Синиша Мали, како би заборавили да живе у земљи где се воће и поврће, због огромног поскупљења, купује на комад, где потрошачка корпа за трочлану породицу омогућава 280 дин. за храну по члану породице дневно, где студенти плаћају закуп станова по 500 евра месечно, на операцију кука пацијенти чекају по 4 године, док у породилиштима владају јако лоши услови, а већина грађана преживљава захваљујући дознакама дијаспоре од 5 милијарди евра годишње.
Предложени, 17,5 милијарди евра пројектован, буџет који је Влада оценила као развојни за свој приоритет има мегаломанске, три пута преплаћене пројекте, попут милијарде евра вредног Националног стадиона и изложбеног ЕКСПО 2027 центра, нова задужења од 9,4 милијарде евра страним банкама и међународним институцијама која ће грађани отплаћивати и након половине 21. века када ће по трендовима, овим темпом, Србија изгубити трећину свог становништва.
И приходна структура буџета показује да се он не заснива на привредном развоју већ на потрошњи и порезима осиромашених грађана. Две трећине пројектованих буџетских прихода или 11, 5 милијарди евра предвиђено је од пореза на потрошњу, од ПДВ-а и акциза, које су већ повећане за 8%, а које једнако плаћају и родитељи 240.000 гладне деце и 48 српских милијардера и 33.000 милионера који у Србији не плаћају ни порез на луксуз ни порез на богатство. Непознато је како ће се и ови порези наплатити и зашто су приходи од њих повећани, када држава, како показује претходни ребаланс, није успела ни до сада да их наплати јер је због огромних поскупљења потрошња грађана значајно пала. Оно што се види у структури ових највећих буџетских прихода је да је ПДВ на робу из увоза шест пута већи него ПДВ на домаћу робу. Разлог томе је што у Србији, осим производње страних компанија, произвођачи домаће робе и хране су због фиксираног курса евра економски девастирани, па спољнотрговински дефицит износи 12 милијарди евра, и за толико је Србија више робе увезла и платила него што је од извоза новца у земљу ушло. О стању привреде и поред хвалоспева Синише Малог јасно говори и то што је порез на добит и порез на доходак само 1/6 буџетских прихода, а да је пројектовано смањење прихода од пореза на добит привредних субјеката за 68 милиона евра.
Приоритети буџета нису ни области које највише утичу на квалитет живота грађана, заштита животне средине, здравство, образовање и култура, који и поред хвалоспева од стране ресорних министара показују да примања у високом образовању имају најнижи коефицијент зараде, да су факултетима одузета сопствена средства на која по закону имају право, док је у 2022. години, уместо 850 милиона динара за високо образовање, према Извештају Фискалног савета, Влада потрошила само 100 милиона динара а остало су инвестирале саме високошколске установе у Србији. И у делу буџета за Министарство здравља не може се видети 900 милиона динара обећаних за обнову породилишта у Нишу, које је, и по признању министарке др Грујичић, у најгорем стању, али је зато 3 милиона евра предвиђено за „подршку здравствене заштите мигрантима“, а само 200.000 евра за установе у области онколошке здравствене заштите, док је за палијативно збрињавање деце предвиђено само 15.726 евра.
Једна од ретких добрих промена коју ће донети ова седница је да ће Законом о електронским медијима тзв. „функционерска кампања“ морати да буде ограничена на 30 дана пред изборе, колико медији неће смети да преносе СНС функционере како отварају објекте преплаћене новцем грађана.
Ни насиље ни манипулације скупштинске већине и на овој последњој скупштинској седници нису могли да спрече да грађани чују да је Национално окупљање почело и да је то једина права алтернатава погубној политици СНС власти.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Народни посланик
Потпредседник Двери