Миленковић Керковић: Народна банка Србије да спречи поновно поскупљење банкарских провизија, Владa да предложи Закон о порезу на екстрапрофит 

      Након јучерашњег саопштења Удружења банака Србије да период једногодишњег периода умањења банкарских накнада истиче и да ће банке од 1. септембра вратити своје тарифе за обрачун накнада за банкарске услуге на претходни ниво, већи и за 30%, Српски покрет Двери тражи од Народне банке Србије (НБС) да заузда овај нови финансијски удар на грађане Србије, од којих свако у просеку већ дугује банкама близу 2000 евра. Једина од 20 банака које послују у Србији, која је најавила да неће повећавати накнаде ни после 1. септембра је Банка Поштанска штедионица. Поред тога, од Народне банке Србије тражимо да хитно испита и објави степен концентрације на банкарском тржишту, који је за последњих 10 година значајно порастао, па је тзв. рацио концентрације (CR) пет највећих банака у Србији знатно изнад 50% што указује на угрожену конкуренцију и на картелизацију банкарског тржишта. Од Владе Србије тражимо да спречи даље енормно богаћење банака на рачун презадуживања већ осиромашених грађана. Банкарски кредити, поготову најзаступљеније а најскупље тзв. прекорачење по текућем рачуну, већ имају све карактеристике „зеленашких уговора“, јер су банке свесне тешког стања у коме грађани узимају кредите под најнеповољнијим условима за које знају да никада неће моћи да их исплате. Због тога ће Српски покрет Двери упутити Препоруку Влади Србије за доношење Закона о порезу на екстрапрофит, како би се милиони евра које банкарски клијенти плаћају банкама за кредите и друге услуге вратили у буџет Републике Србије.

И поред тога што су августа 2022. године банке у Србији прихватиле препоруку НБС, као регулаторног тела, да своје накнаде и провизије смање за 30% или их врате на период пре повећања, у тој истој години банке су свој нето приход од накнада и провизија повећале за 62%, а само од накнада за тзв. трошкове одобравања кредита, банке су зарадиле 441,5 милиона евра. Овај огроман новац, наплаћен само за провизије и накнаде, банке су наплатиле од грађана Србије који се боре са највишом растом цена у Европи. При томе, дуг грађана и привреде банкама у Србији износи 28,5 милијарди евра, а само су грађани задужени са 12,5 милијарди евра. И каматне стопе су изузетно високе па су у јулу месецу износиле 9,55% за револвинг кредите, за дуговања по кредитним картицама 22,75%, а за најскупљи банкарски производ помоћу кога преживљава огроман број грађана Србије банке су у јулу у просеку наплаћивале камату од 28,98%. У исто време број банака се од 2009. године, када су на српском банкарском тржишту пословале 34 банке, смањио на 20 банака, колико их сада има дозволу НБС. Пораст цена и стварање бројних нових облика накнада, трошкова и провизија на најразличитије услуге које банке пружају, био је одговор банака на период ниских каматних стопа, када су њихове зараде по основу кредита биле смањене. Међутим, ни након што су амерички ФЕД, Европска централна банка, а онда и НБС повећавале своје референтне каматне стопе (сада износи 6,5%), а тиме и банке повећавале цене кредита, банке нису смањиле своје накнаде, које су увелико премашивале зараде банака по каматним стопама. Сада, када су камате банака у Србији опет јако високе и иду и до 30% , што је највише у Европи, банке не желе да се одрекну огромних зарада од накнада и провизија.

Српски покрет Двери сматра да је најава банака да ће од 1. септембра поново вратити огромне цене својих накнада противна начелима савесног и поштеног понашања и у исто време у одсуству здраве конкуренције и могуће картелизације банкарског тржишта ова пракса је и злоупотреба доминатног положаја банака у одсуству контроле и заштите конкуренције у банкарском сектору, а све на грбачи грађана Србије.