О стању у образовању и просвети у Србији јасно говоре чињенице о ниској функционалној писмености ђака и знању студената, о епидемији насиља у школама, о урушеном ауторитету наставника и професора, прескупим а неквалитетним ђачким и студентским екскурзијама, о уџбеницима које штампају страни издавачи а скупо плаћају родитељи, о непостојању међународне акредитације и адекватне контроле квалитета студијских програма на универзитетима, као и податак да је за 2023. годину из буџета за образовање предвиђено издвајање од 3,5% БДП, што је најниже у односу на све европске земље.
О образовању у Србији још сликовитије говоре два скорашња догађаја – први је протест мештана села Омољица због одбијања Покрајинског секретаријата за образовање да се Владимир Ристић, успешни и омиљени дугогодишњи директор Основне школе „Доситеј Обрадовић“ поново изабере на то место. Други је одлука редакције НИН-а да се награда за „Личност године“ додели проф. др Алеку Кавчићу и његовој Фондацији који воде борбу за бесплатне уџбенике за све ђаке основних школа у Србији. И најзад, стање у високом образовању и однос власти према Универзитету, а пре свега према државним универзитетима илуструје податак да је основица зарада у високом образовању за 2023. годину према Закључку Владе од 29.12.2022. године најнижа од свих запослених у јавним службама и износи 3.923,07 дин. Чак и запослени у основном и средњем образовању, чија су примања нижа од републичког просека имају више коефицијенте зарада у односу на професоре државних универзитета.
Партијско заробљавање основног и средњег образовања довело је до тога да јако тешко, а ускоро ће бити и немогуће, да директор школе буде изабран уколико није члан СНС-а или нема подршку партијске номенклатуре управа за образовање. Следећи корак урушавања школства биће, ако већ није, партијска подобност наставника у основним и средњим школама.
Агонија коју проф. Кавчић свакодневно пролази у правом рату и судским процесима са страним издавачима школских уџбеника, у чије се интересе вредне 150 милиона евра годишње усудио да дирне својим бесплатним уџбеницима, јасно говоре о заробљености овог тржишта и незаинтересованости Министарства просвете да ову борбу подржи.
Измене Закона о уџбеницима којим је посланичка група Српски покрет Двери – Патриотски блок тражила бесплатне уџбенике за све ученике школа у Србији, већ шести месец председник Скупштине Владимир Орлић не жели да стави на изјашњавање пред народне посланике.
О односу према високом образовању говори не само да Министар финансија предлаже најмање основице за обрачун зараде у високом образовању, већ и то што Државна ревизорска институција и Буџетска инспекција, погрешно примењујући закон, кажњавају факултете забрањујући им да запосленима исплаћују не само средства добијена од Министарства просвете, већ и сопствена средства. Уместо да се баве преиспитивањем купљених диплома, трговином испитима, научним радовима за које је доказано да су плагијати и провером квалитета студијских програма, извршна власт креће у економско уништење и високог образовања, где ускоро због ниских примања, најбољи студенти неће желети да остају као наставни и научни подмладак.
Након упропашћавања основног и средњег образовања на реду је девастација и високог образовања у Србији.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Народни посланик
Потпредседник Двери
© 2022. Српски покрет Двери