Миленковић Керковић: Сиромаштво грађана Србије је директна последица огромне корупције

     И Европски завод за статистику – Еуростат, потврдио је да је у 2021. години Србија била четврта најсиромашнија држава у Европи, како по потрошњи, тако и по бруто домаћем производу по глави становника. И у индексу перцепције копрупције у 2021. години које је објавио Transparency international, резултати Србије су од 2013. године све гори, па се према степену злоупотребе носилаца јавних овлашћења налази на 96. месту, а од Србије су по корупцији гори само Украјина, БиХ, Молдавија и Албанија.

Подаци из Извештаја Агенције показују да су годишња средства за рад у 2021. години износила близу 300 милиона динара, да има 91 запосленог, а да су органи Агенције – Веће и директор у поступцима према јавним функционерима и политичким партијама донели близу 2000 решења, да је изречено 347 мера, од чега су 219 мере опомене, а да је због повреда обавезе пријаве имовине покренуто 134 прекршајна поступка и било 7 кривичних пријава. Преблаго поступање Агенције за борбу против корупције показује и чињеница из Извештаја да је у 2021. години покренуто 284 поступка и 11 ванредних провера за укупно 5616 функционера уписаних у Регистар имовине и прихода јавних функционера и да је изречено 219 мера опомене. У готово 2000 поступака о сукобу интереса у којима је Агенција за спречавање корупције одлучивала, у близу 400 случајева је утврђена повреда закона, у 280 случајева изречена је опомена без објављивања, а само у 10 решења Агенција за спречавање корупције је јавно објавила препоруку за разрешење са функције.

Како је могуће да је само 5.6% поступака против функционера Агенција покренула по службеној дужности и да је у више хиљада поступака изречено само 347 мера, од којих су највећи број опомене које се и не објављују. Овакво поступање Агенције доприноси управо подстицању и директно утиче на подстрекивање корупције. Пример овакве праксе је и одлука Агенције за спречавање корупције поводом прошлогодишњег скандалозног непотизма градоначелнице Ниша Драгане Сотировски чији је зет конкурисао код Градске стамбене агенције и добио јефтини „социјални“ стан, а одлуком је утврђено да је градоначлница „лакше повредила закон“, па је изречена мера опомене, која није објављена, а којом се градоначелница Сотировски обавезује да „убудуће поштује закон“. Оваква пракса Агенције потврђује да је функционер на власти недодирљив и да може да крши закон и богати себе и своју породицу без последица.

И део Извештаја Агенције који говори о сарадњи са локалним властима не показује да од 28 градова у Србији у 16 није усвојен план за борбу против корупције, нити су формирана антикорупцијска тела састављена од грађана, као и да су на овој црној листи Београд, Ниш и Чачак.

Овакво поступање и преблага казнена политика Агенције за спречавање корупције, изузетно мали број кривичних поступака за злоупотребу јавних овлашћења, корупцију и непотизам, заједно са (не)поступањем Комисије за контролу државне помоћи која од 2019. године нема извештај о трошењу државног новца, Комисије за јавне набавке и других независних институција, заједно са заробљеним тужилаштвом и великим делом политизованог правосуђа, је и учинило Србију корупционашким рајем и земљом најсиромашнијих грађана.