Миленковић Керковић: Србију ће власт споразумом са ММФ-ом и гаранцијама задужити за још 2.5 милијарде евра

    Приликом усвајања Закона о буџету децембра 2022. Године, министар финансија Синиша Мали је на све критике о претераном задуживању земље, одговарао да су јавне финансије Србије стабилне и изнео податак да БДП Републике Србије износи 60 милијарди евра. Одмах по усвајању буџета за 2023. годину Влада је издавала државне обвезницае у износу од 1,4 милијарди евра. Тиме је министар Мали потврдио да су и изнете чињенице о српским јавним финансијама чист фалсификат.

Двери су на седници Одбора оштро критиковале финансијске и правне елементе задужења од 43 милиона евра по Закону о потврђивању међународног уговора и гаранцији (обнова теретног возног парка Србије) са ЕБРД. По међународном уговору о зајму између ЕБРД банке и „Србија карго а.д.“ Србија ће бити гарант и главни дужник. У овом међународном споразуму нема елемената главног уговора, нема уговорене каматне стопе, нема​ износа камате ни рока отплате, нема износа приступне накнаде као што нема ни Стандарда општих услова EBRD чија су правила наметнути извор права за овај уговор.​ Уговор о гаранцији,​ поред плаћања дуга, предвиђа и додатне обавезе Србије – гаранта. Она мора код зајмопримца – а.д. Србија карго да спроведе Акциони план за корпоративно управљање. Ово је ко зна који у низу уговор којим Железница Србије и њена друштва-ћерке обнављају „теретни возни парк“ док су пруге, поготову на истоку и југу Србије најгоре у Европи, изливају се цистерне „Србија карго а.д.​ са амонијаком, страдају људи и не измешта се пруга којом цистерне пролазе кроз центар Ниша. Шта је са сличним уговором о кредиту​ са ЕБРД за Пројекат​ измештања пруге из Ниша закљученим још 2019. године по коме је железници исплаћено 70 милиона евра, али пруга није измештена, па​ кроз Ниш цистерне и возови пролазе и даље, и људи гину на пружним прелазима?

И Закон о потврђивању међународног Споразума о стенд бај аранжману са ММФ био је оштро критикован јер се посредством Народне банке Србије држава изложила за још 2,35 милијарди евра према ММФ-у што је увек јасан сигнал кризе јавних финансија земље дужника, а ММФ заузврат увек захтева одређене реформе. Овај износ једнак је буџетском дефициту у 2022. години због катастрофалног менаџмента и пословања ЕПС-а и трошкова Србијагаса, које СНС наставља да окупира партијским послушним кадровима. Јасно је да ће грађани Србије и овим задужењем плаћати ефекте неспособности и нерада СНС кадрова​ запослених у ЕПС-у.

И трећи закон којим се потврђује гаранцијска обавеза Републике Србије према „Србијагасу закључен је под изузетно неповољним условима са три пословне банке и каматом од 8% на готово 150 милиона евра.