Миленковић Керковић: Велика летња пљачка Србије – Укидање накнада за богаташе и милијарду и по евра новог дуга за сиромашне грађане

       Ако ови закони буду усвојени, држава и грађани Србије биђе још и сиромашнији и задуженији за више милијарди евра. Само ће предлог министра Весића из Закона о планирању и изградњи о укидању накнаде за конверзију права коришћења грађевинског земљишта у право својине, уз још многа штетна решења из овог закона, републички буџет оставити без неколико милијарди евра које би новообогаћени инвеститори, блиски СНС-у, требало да уплате за некретнине купљене у приватизацији за багателу. Више од трећине тачака Дневног реда седнице, укупно 11 њих, чине споразуми и уговори о кредитима и гаранцијама којима се српски јавни дуг, који званично износи више од 35 милијарди евра, увећава за још 1,5 милијарду евра и то без камата и астрономских банкарских накнада.

Потписујући још априла и маја месеца ових 11 домаћих и међународних споразума о кредитима и давању гаранција, министар финансија Синиша Мали је својим потписом већ задужио Републику Србију и њене грађане за још 1,558 милијарди евра. Проблем задужења не би био тако велики да Србија има привредни раст који омогућава да дугове може да плаћа, али привредни раст у Србији је пао на 1,5% и најслабији је на Балкану. Поред тога, улагања у путеве, уместо у домаћу производњу, пољопривреду и смањење сиромаштва не може да оправда оволика задужења, којима ће се сваки грађанин Србије, поред постојећег јавног дуга који у просеку по становнику износи од 5.340 евра, само у једном дану задужити за још 250 евра по глави становника. Земља са најнижим бруто друштвеним производом (БДП per capita) у Европи од само 7.350 евра по грађанину Србије годишње (иза Србије су само БиХ са 5.900 евра и Северна Македонија са 5.350 евра, док у Хрватској БДП по становнику износи 15.600 евра, а у ЕУ је 33.000 евра) и са највишим порастом цена трошкова живота (индекс потрошачких цена у Србији је 260 поена док је у свим земљама у окружењу и Европи он дупло мањи) не може себи да дозволи стотине милиона евра нових задужења за затворе (30 милиона евра), за рефинансирање и додатне гаранције већ узетих кредита за енглеску компанију Бехтел (400 милиона евра), за коју је бивша министарка Зорана Михајловић, сада великки критичар власти, излобирала да буде извођач на Моравском коридору, или за плаћање дугова „ЈП Електродистрибуција“ која је већ одвојена од ЕПС-а, по саветима финансијера из Светске банке и ММФ-а (40 милиона евра). Такође, приметно је да, за разлику од претходних дугова, нема ниједног кредита кинеских банака, који су раније били преовлађујући? Да ли је то због тога што их Србија више не исплаћује редовно? И шта ће бити последице?

За шта је министар Мали звећ задужио Србију за 1,6 милијарди евра не рачунајући камате и трошкове кредита?

Од 11 споразума, у три уговора зајмодавац је Светска банка – Међународна банка за обнову и развој (IBRD, Вашингтон) и за „зелени раст“, зелену транзицију и тржиште капитала укупна главница износи близу 250.000.000 евра. За уговор са MIGA (Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција) која је такође део Светске банке, Споразумом о кредиту са америчким J.P Morgan AG и још 9 зајмодаваца финансира се необезбеђени део кредита од 400 милиона евра којим се финансирала компанија Bechtel Enka UK Ltd, која гради Моравски коридор. Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је финансијер за “пројекат науке” са 80 мил евра, Банка за развој Савета Европе у два споразума је зајмодавац са укупно 230 милиона евра за обнову затвора у Крушевцу и Старој Пазови и за јавни здравствени сектор. Уговором о кредиту од 300 милиона евра са тзв. аранжером, Америчком банккм Merill Lynch Int се рефинансира дуг првобитних 8 зајмодаваца, док су са две пословне банке – Банка Интеса, а.д. и ОТП банком закључени уговори о кредиту за изградњи ауто пута Рума – Шабац – Лозница за 127.120.000 евра, тзв. Дунавске магистрале Пожаревац – Голубац од 135.600.000 евра и дате гаранције државе ОТП банци за ЈП „Електродистрибуција“, које је већ издвојено од ЕПС-а, у износу од 40 милиона евра.

На скупштинској седници децембра 2022. године, када се усвајао буџет, министар Мали је тврдио да су финансије стабилне, а од тада се Србија задужила преко дужничких хартија од вредности још 4,5 милијарде евра. Вучић тврди да Србија у републичком буџету има 5 милијарди евра, међутим оволико задуживање по овако неповољним условима говори да је погрешан економски модел развоја, уз осиромашене грађане и високу корупцију и угушену домаћу привреду, принудио режим да се задужује додатно да би отплаћивали доспеле дугове. Србија није солвентна и зато се задужује. Најгоре је што од овог новог задужења од 1,5 милијарде евра сиромашни грађани Србије неће осетити никакав бољитак, јер путевима неће имати ко да путује. Једино ће обновљени затвори у Крушевцу и Старој Пазови након ових кредита имати довољно капацитета за пљачкаше јавних пара.