Миленковић Керковић: За поплаве је одговорна Влада Србије

      Док Влада и министри након трагичних масакра и даље тврде да „систем није заказао“, речне и бујичне поплаве су, по ко зна који пут, преплавиле српска села и градове, канализициона вода се излила у клиничке центре, уништени су путеви, улице, оранице и имовина сиромашних грађана Србије. И ове поплаве су показале да система нема, да има само бесомучног трошења пара из прескупих кредита на бесмислене пројекте, да су поново криве „библијске падавине“, а да ничије одговорности нема. Узроци поплава у Србији су запуштени водотокови, корупција, небрига и похлепа власти.

Од катастрофалних поплава 2014. године готово сваке године се у Србији догађају „хиљадугодишње кише“ са људским жртвама и огромном материјалном штетом и на приватној и на јавној имовини, а на превенцији поплава се није учинило ништа, као што нема ни извештаја о стотинама милиона евра које је Србија као донацију добила од својих грађана и страних донатора који су уплаћивали у Фонд за помоћ поплављенима.

Актуелни министар за јавна улагања Марко Благојевић сада треба да одговори шта је за ових 9 година урађено на превенцији поплава, колико је новца прикупљено и где је тај новац уложен?

Осим најављене а неисплаћене помоћи поплављеним домаћинствима коју је 2014. године обећавала тадашња потпредседница Владе Зорана Михајловић, поред немуштих извештаја о усељених двестотинак нових кућа које је дао Марко Благојевић – студентски активиста из 90-их, истраживач јавног мнења, оснивач ЦЕСИД-а и функционер Фонда за отворено друштво који је постављен 2014. године за директора Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, а онда преко Канцеларије за јавна улагања аванзовао до министра за јавна улагања – и осим заташкане одговорности Мирослава Чучковића за трагичну судбину Обреновца и до данас непознатог броја жртава у поплављеном граду, грађани Србије нису никада добили информације о томе колико је новца прикупљено, ни како је тај новац утрошен.

Уместо одговорности за доказану неспособност, за 1,7 милијарди евра директне штете од поплава 2014., због губитка људских живота, уместо извештаја и транспарентног трошења стотина милиона евра прикупљених из донација за санирање последица и превенцију будућих поплава, сви актери трагичних мајских поплава, и бивша министарка Михајловић, и директор Марко Благојевић и председник општине Чучковић били су награђени новим функцијама и одлучивали са још вишег нивоа о новцу, судбини Србије и животима њених грађана. Тако смо, због неодговорне власти и дошли до потпуног колапса система.

Уместо да сваке године током наредне деценије, према саветима хидролошких стручњака, Србија улаже 90 милиона евра у спречавање речних и бујичних поплава, на превенцији поплава није урађено ништа, а само мали део од накнаде за водно земљиште која годишње износи око 40 милиона евра, уложи се у превенцију. Србија има 11.500 бујичних водотокова, а брига о њима пребачена је на локалне самоуправе које немају ни новац ни стручњаке. Уместо да нелегално подигнуте објекте поред речних насипа уклањају, да одржавају речне насипе, да контролишу ископавање шљунка из река, уместо да чисте канализациону мрежу и кажњавају за бацање ђубрета у реке и потоке, локалне власти понашају се као да су градове и општине добиле у феуде, и због малих буџета али и због високе корупције и спреге приватних инвеститора са врхом власти, дозвољавају урбанистичке планове и издавање дозвола за градњу без процене о стратешком утицају на животну средину, дозвољавају уништавање зелених површина, градњу бетонских насеља без довољне канализационе инфраструктуре, промену јавних зелених површина у грађевинско земљиште, дивље ископавање речног шљунка и бушење речних насипа.

Небрига и похлепа власти и локалних функционера основни су узрок поплава у Србији. Зато ова власт мора да оде, а функционери да својом имовином сносе одговорност за штету од поплава.