Буџет за 2023. годину доноси Србији нови висок дефицит, односно мањак у буџету од 3.3% бруто друштвеног производа, па су приходи буџета мањи за 2.15 милијарде евра од расхода, од чега је више од половине овог фискалног дефицита (1.2 милијарде евра) последица катастрофалног СНС управљања јавним предузећима у енергетском сектору (ЕПС и Србијагас).
Поред ове велике рупе у буџету, коју ће Влада покушати да напуни новим задужењима, креатори буџета предвидели су да држава изда још милијарду евра нових гаранција за ново задуживање, што и не улази у дефицит. Овакве гарантоване кредите јавна предузећа, по правилу, нису враћала, па ће и то бити трошак свих пореских обвезника. То су постале чињенице познате свима, а њих не споре ни Влада ни 24 министара који у Скупштини, пред народним посланицима, бране овакав буџет. Одговор Владе и министара присутних на пленуму Народне скупштине на све аргументоване критике предлога буџета од стране опозиције су увреде посланицима или пребацивање одговорности на претходну власт.
Нова задуживања на постојећи велики спољни дуг Републике Србије, који износи 34 милијарде евра, предлагачи и народни посланици владајуће коалиције бране и објашњавају тиме да је буџет „развојни“, јер предвиђа бројне инфраструктурне пројекте, попут београдског метроа, Националног стадиона, Националне концертне дворане, деонице путева и коридоре, од којих су само за Београд предвиђене инвестиције од 4.2 милијарде евра, који треба да се плате, наравно, из задужења код међународних и комерцијалних банака и фондова.
Повећање пензија и плата предвиђених буџетом, већ је „појела“ двоцифрена инфлација и поскупљења хране од 50%, енергената и трошкова грађани више не могу да поднесу.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Народни посланик
Потпредседник Двери
© 2022. Српски покрет Двери