Радмила Живковић: Водич кроз Орвелову Србију

    Министарсто за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наложило је ПИО фонду да одштампа брошуре под називом „Водич за пензионере“, дистрибуира их на адресе пензионера и то „по хитном поступку“. Влада је пре тога наложола „предузимање хитних мера“ које су неопходне за обавештавање „пензионера о доступности свих видова друштвеног стандарда и могућности коришћења услуга друштвено одговорних привредних субјеката“. Рок за аплицирање за пензионерске картице је до 15. марта 2023. године.

Неупућени би рекли – шта ту има спорно, добро је што држава мисло о пензионерима јер они и те како живе лоше. Свака је помоћ добродошла.

Републички фонд за инвалидско и пензијско осигурање одштампао је 1,6 милиона комада промо материјала, а цех, који је износио 780.000 евра (92,1 милион динара) платили су, нико други, до сами пензионери. Да ли се сада неко пита шта овде није јасно? Све је јасно, али није добро! Пре само четири године, ПИО фонд је издвојио 93,5 милиона динара за израду картица за пензионере, али их је преузело мање од 300.000 понзионера (улудо потрошен новац).

Зашто и чему поновно трошење пензионерског новца за обичан пропагандни материјал? (осим ако нисмо имали жељу да на насловној страни Водича видимо добро познато лице). Сва обавештења садржана у Водичу, пензионери су могли добити и преко РТС-а, јер ионако плаћамо претплату. Пензионери с разлогом сумњају у добру намеру налогодавца за штампање Водича, јер сви знамо да преко милион пензионера живи на граници сиромаштва. Зар није било хуманије повећати пензије тим невољницима?

У Србији нема довољно домова за стара и изнемогла лица. Од улудо утрошеног новца могло се опремити неколико домова. Само у Београду недостају геронто домаћице без чије помоћи живи преко 30.000 особа оболелих од деменције. Такође и 350.000 старијих у Београду од 65 година живе сами (а шта је са остатком Србије?) Старима на селу недостаје све: од материјалне подршке до доступности здравствених и социјалних услуга (преко 60% старих на селу живе сами и у крајњем сиромаштву).

Општи је утисак да нас поступци актуелне власти све чешће разуверавају да је све што чине за старе у служби сопствене промоције и постизања личних и политичких поена.

Знамо да је за права преноса Премијер лиге плаћено 600 милиона евра, а за Национални стадион опредељено 850 милиона евра. Коме је то намењено ако се млади масовно исељавају из земље, а старе, својим небригом, пре времена шаљу на онај свет?

Сав трошак платиће грађани Србије, али вас подсећамо да барем поштујете право на достојанствену старост!

П. С. Посао штампања Водича додељен је „Службеном гласнику“, а набавка коверата за дистрибуцију Водича компанији „Anr Company“, без обајљивања јавног позива, што је најнетранспарентнији поступак јавне набавке.

Зар после свега наведеног заиста верујете да власт жели да помогне пензионерима?