Сања Вујановић: Извршити динаризацију кредита у страним валутама

Чак у то време једина домаћа банка, Комерцијална банка, је пласирала овакве кредите. Од кога се она позајмљивала?

Ако узмемо у обзир да је Еурибор био негативан од 2015. године, имали смо стабилно међубанкарско тржиште све до сада. Да ли су клијенти када су подигли кредите знали да ће Еурибор да расте као примењиви фактор у камати? Ако их банке нису обавестиле нису ни могли да знају. Банка је дужна да нас упозна са свим ризицима који произилазе из производа (кредита) који нам продају.

Кредитна анализа односно кредитна способност клијента се ради према тренутном стању примања. У Србији већина грађана има примања у домаћој валути. Како се онда одређује кредитна способност у страној валути? Како је било ко кредитно способан да отплаћује кредит, нпр. у еврима?

Кредити које грађани Србије подижу су динарски кредити и као такви морају бити и отплаћивани. Никакав индекс друге валуте не сме бити обрачунат. У мом примеру фиксни део камате је 2,90% плус шестомесечни Еурибор. Еурибор је 30.04.2022. године износио -0,539% што значи да је укупна камата коју сам плаћала износила 2.361%, а 31.10.2022. Еурибор ће бити 1.775%, што што значи да ће камата износити 4.675%. Разлика је очигледна. Када на ово додамо раст курса евра добијамо разлику да ће просечна рата кредита од 300 евра бити увећана за око 30 евра месечно. Уколико на све то укључимо поскупљења у земљи, ући ћемо у дубоко дужничко ропство које је неопходно спречити. Држава и Народна банка Србије, као централна банка, имају механизме да све кредите са индексом стране валуте врате у динаре, односно да изврше ДИНАРИЗАЦИЈУ ових кредита и да тако заштите привреду и становништво од лихварских страних банка. У супротном, за пар месеци када Еурибор достигне своју реалну вредност (између 3% и 3,5%) имаћемо најозбиљнију економску кризу од доба хипер инфлације 90-их година која ће грађане одвести у огромно сиромаштво.