Закон о родној равноправности је антиуставан и наметнут

    Члан Председништва Српског покрета Двери др Андреј Митић учествовао је на „друштвеном дијалогу“ о Закону о родној равноправности у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, 21. јуна, у Ректорату Универзитета у Новом Саду. Поред министра Томислава Жигманова, скупу је присуствовала и бивша министарка Гордана Чомић, ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Дејан Мадић, као и угледни представници Матице српске, проф. др Виктор Савић, др Марина Спасојевић, члан Савета за српски језик, проф. др Исидора Бјелаковић, шеф одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, као и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић у својству личног изасланика Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија, поред осталих учесника.

Митић је упознао министра Жигманова и учеснике скупа да је Српски покрет Двери поднео званичну иницијативу за стављање ван правне снаге Закона о родној равноправности у Народној Скупштини Републике Србије (12.06.2023.), као и да је организовао округли сто на тему „Последица Закона о родној равноправности“ 17. јуна у НС РС уз значајно присуство релевантних институција и угледних представника струке.

Сажимајући закључке са наведеног округлог стола, Митић је изнео аргументацију у име Двери и председника Бошка Обрадовића, да је овај закон антиуставан (у директној колизији са чл. 15. Устава Републике Србије којим „држава јемчи равноправност жена и мушкараца“, затим чл. 46, којим се јемчи „слобода мишљења и изражавања“, чл. 50 који гарантује да „у Републици Србији нема цензуре“, као и чл. 73, којим се штити „слобода научног и уметничког стваралаштва“. Поред тога, „Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма“ усвојен 15. септембра 2021. године, према члану 7, тачки 6, стипулише да „стандардизација српског језика мора бити заштићена од идеолошких и политичких покрета“), да је нелегитиман, јер је донесен у нелегитимном сазиву Народне Скупштине без опозиције, без правог друштвеног дијалога и демократске друштвене легитимације, практично наметнут од бивше министарке Чомић и својеврсног «џендер-комесаријата» прозападног невладиног сектора. Затим, Митић је указао на опасну чињеницу да се антиуставним концептом «рода» на мала врата уводи «џендер-идеологија» као ОБАВЕЗУЈУЋА за српски народ и друштво уз предвиђање оштрих санкција за непоступање по новим правилима «родно осетљивог језика», те да право име овог закона треба да буде у складу са његовом интенцијом – «Закон о џендер равноправности», јер он нема намеру да штити равноправност жена и мушкараца што би било у складу са Уставом, већ равноправност «џендера» и мушкараца, што је неприхватљиво. Највеће лукавство трансхуманог ума, види се у гесту да се концептом «рода» замени женски пол, и тако отвори могућност идеолошке злоупотребе неслућених размера.

Указујући на чињеницу да је против усвајања овог «закона» практично комплетна лингвистичка струка (Против њега су се недвосмислено изјаснили САНУ, Одбор за стандардизацију, Матица Српска, све катедре за српски језик у Србији, Републици Српској и Црној Гори, са јасним ставом да овакав захтев о облигаторној употреби исконструисаног језичког идиома подразумева језички инжењеринг и директан уплив идеологије у језик, и да је у супротности са језичком нормом), као и да је став СПЦ противан овом наметнутом закону, што је друштвена чињеница о коју се тоталитарни «законодавци» оглушују. Протејереј-ставрофор др Велибор Џомић изнео је став «да је СПЦ против овог закона и да ће се борити свим демократским средствима да се он повуче из правног саобрађаја».

Митић је указао бившој министарки Чомић да је право место за расправу о овом закону један легитимни сазив Народне Скупштине, коју је она «демократски» избегла и покушала да «испод жита» наметне један идеолошки закон.

Митић је на крају, још једном, затражио стављање ван правне снаге овог антиуставног, наметнутог идеолошког џендер-закона противног српском националном идентитету, духовно-моралном хришћанском и традиционалном етосу, противан ставу лингвистичке струке и противан здравом разуму.